Хути шокирали Запад у Црвеном мору: Американци могу да их покоре само ако изазову - хаос

Јеменски Хути изненадили су западни свет акцијом напада на, пре свега, израелске бродове који плове Црвеним морем. Као да нико није очекивао да ће искористити предности свог геополитичког положаја. Сада им таква позиција даје предност, не само у преговорима о будућности Јемена, него и у преговорима о будућности Блиског истока.

Јеменски Хути, измучени скоро десетогодишњим грађанским ратом, суровим бомбардовањима арапске коалиције предвођене Саудијском Арабијом, као и глађу, смогли су снаге и да, након израелског напада на Газу после 7. октобра, отпочну блокаду Црвеног мора за израелске бродове.

Запад изненађен – упозорава на Хуте

Западни медији брује о опасности од Хута, који не само да ракетирају израелске бродове дроновима и другим врстама пројектила, већ их и отимају. У опасности је око тридесет одсто светске трговине која Црвеним морем и Суецким каналом транспортује робу са истока у европске луке.

Запад је одговорио формирањем морнаричке коалиције за заштиту трговачких бродова на чијем су челу Сједињене државе и у којој су Француска, Велика Британија, Канада, Шпанија, Италија, Холандија, Норвешка, Грчка, Сејшели и Бахреин.

Претерана упозорења на опасност

Ипак, спољнополитички аналитичар и новинар Борислав Коркоделовић сматра да на опасност од Хутија у Црвеном мору треба гледати са одређеном дозом резерве. Са истом дозом резерве треба гледати и на информације о проценама штете по међународну трговину.

„Мислим да је то покушај даљег оцрњавања Хутија, односно њиховог покрета Ансар ал Алах (Божјих следбеника), у међународној штампи и међународним пословним круговима, који су диктирани глобалистичком агендом и који су гласноговорник крупног капитала са Запада. Мада треба имати у виду да се ради и о значајним пословним интересима и Кине и земаља са истока и југоистока Азије“, објашњава Коркоделовић.

Пре активирања Хутија, кроз Црвено море дневно је у просеку пролазило по педесет бродова. Међутим, америчка морнарица је навела да је од 7. октобра до 19. децембра нападнуто свега десет бродова, додаје наш саговорник. Зато сматра да се са опасношћу од блокаде Црвеног мора претерује.

Што се западне коалиције за заштиту бродова у Црвеном мору тиче, наш саговорник оцењује да је формирана на брзину. Међу чланицама, осим САД, у њој би озбиљније учешће могле да имају Италија, Француска и Велика Британија. Међутим, додаје Коркоделовић, интересантно је то да се ни једна арапска држава осим маленог Бахреина, у коме се налази седиште америчке Пете флоте, није прикључила коалицији.

„Озбиљне војске, попут египатске, не учествују. И Саудијска Арабија је јавно рекла да није нимало срећна због могућности да дође до сукоба. Ако и постоји подршка америчким плановима међу заливским наследним монархијама, онда се о томе ћути јер су Хути казали да ће свакој од држава која буде учествовала у коалицији и нападима, одговорити“, каже Коркоделовић.

Искуство Саудијске Арабије, односно њене нафтне компаније АРАМКО, чија су постројења Хути својевремено бомбардовали речито говори да се са њима није шалити јер код њих постоји елемент фанатичног религијског убеђења, додаје он.

Потцењена моћ

Запад је, изгледа, потценио значај и моћ Хутија, који су сада лопту пребацили у америчко двориште. Вашингтону је, поготово што је идућа година у САД изборна, веома стало да докажу да су још глобални играч који је способан да решава сукобе далеко од својих обала, наводи Коркоделовић.

Да ли ће им то успети са Хутима, тешко је рећи, јер да би их неутралисали као војну снагу, Американци би имали огромне проблеме, што су им и Иранци отворено поручили.

„Уколико би Американци бомбардовали, пре свега кључну јеменску луку под контролом Хутија, Ходаиду, на западној обали Јемена, тиме не би много постигли. Начин да Хути буду покорени јесте искрцавање америчких и коалиционих трупа у Јемену, што би значило стварање потпуног хаоса“, истиче Коркоделовић.

Од почетка грађанског рата у Јемену, Хуте су покушали да покоре сви и сви су одустајали – од САД, преко Француске, Египта, Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата. Тренутно, у Јемену се води три до пет различитих грађанских ратова у којима се међусобно сукобљавају сви против свих. Не изгледа вероватно да би Џозеф Бајден у изборној години ушао у једну такву авантуру.

Уколико би ствари почеле да се крећу ка мирнијим токовима, позиција Хута у неким будућим мировним преговорима могла би да ојача, сматра наш саговорник. А до мира би могло да дође само ако би Вашингтон зауздао Израел са једне , док би са друге стране Иран и Кина утицали на Хуте да буду што уздржанији.

„Сада је на Американцима да утичу на Израел да коначно престане са масакром, неки кажу и геноцидом, у Гази и да почну истински преговори, на чему нарочито инсистирају Русија, Кина и велики део глобалног југа. Да коначно на столу буде једно правично решење палестинског проблема“, констатује Коркоделовић.

Хути желе државу сличну Ирану

Хути до сада никада нису говорили о својим политичким погледима и циљевима. Они као да су се појавили спонтано, после 7. октобра – он је сада оно што је по њиховом мишљењу праведно решење палестинског питања, а то је Палестина са главним градом Јерусалимом. У виђењу решења палестинског питања Хути су радикалнији од доброг дела арапског и исламског света, поготово од заливских петромонархија, додаје он.

Са друге стране, као шиити, припадници мањинске гране ислама, сматрају да су заштитници свих обесправљених у свету, да су као Божји следбеници, они који ће све подјармљене на свету штитити где год је потребно.

„Међутим, то је прича ратом истраумираног народа, истраумиране племенске групе, која би, уколико се буде стабилизовала на власти, сигурно постала нешто слично Ирану“, каже Коркоделовић.

У случају Јемена, ако би њиме Хути у потпуности овладали, државно уређење било би комбинација исламске републике каква влада у Ирану и заливских монархија, зато што је имам, врховни верски и политички вођа код Хутија наследна титула.

Од средине новембра, јеменски Хути дроновима и другим врстама пројектила нападају бродове у Црвеном мору, а у неким случајевима и заплењују пловила као знак солидарности са палестинским савезницима. До сада је документовано да су ракетама или дроновима оштетили два брода, још два брода су отели, док су француски и амерички ратни бродови обарали дронове и ракете.

Велики транзит

Кроз Баб ел Мандеб пролази око дванаест одсто светске трговине нафтом и око осам одсто течног природног гаса, али и других производа као што су житарице, палмино уље и индустријски производи, свеукупно, око десет одсто светске трговине, махом ка европским лукама.

Покрет јеменских Хута званично носи име Ансар Алах, Следбеници Бога, а назив Хути вуку од свог лидера Хусеина ал Хутија. Ради се о мањинском шиитском племену које се против јеменског диктатора Алија Абдулаха Салеха побунило још деведесетих година прошлог века. Салех је свргнут са власти 2012, а Хути, искористивши вакуум моћи, две године касније заузели престоницу Јемена, Сану.

Од тада, па до пре две године, Јеменом је владао грађански рат у коме је, према проценама УН-а живот изгубило близу 400 000 људи, махом због глади, лоше воде и лоших медицинских услова. У њему Хути, помогнути Ираном, борили су се против снага међународно признате јеменске владе, као и коалиције арапских држава предвођених Саудијском Арабијом. Хути данас контролишу око једне трећине Јемена на којој живи око седамдесет одсто становништва.

Погледајте и: