Економија пада, АФД расте: Да ли ће опозициона партија бити забрањена због немачке „кризе свега“

Криза свега, свачега и свуда, јадикује угледни немачки недељник ”Шпигл” коме се традиционално не може приговорити на сензационалистичким насловима и булеварском преувеличавању стварности карактеристичном за жуту штампу. Што његовим оценама додатно даје на уверљивости, тим пре кад су поткрепљене и подједнако уверљивим бројкама.

А бројке су неумољиве и кажу да Немачка ову годину завршава у рецесији. И да се поврх тога, преноси такође ”Шпигл”, расположење међу пословним људима ”изненађујуће погоршало” – минхенски Ифо институт анкетирао је 9.000 менаџера – тако да се на рецесију из 2023. сад надовезује и песимизам у погледу перспективе да ће бити ишта боље у првој половини 2024; ово већ и стога што је, како се наводи, значајно смањен број нових наруџбина у индустрији и у грађевинском сектору за чак 25 одсто.

Поливање хладним тушем

Све су то прилично поуздани показатељи стања једне економије јер, објашњава ”Фајненшел тајмс”, Ифо барометар одмерава здравље немачке економије неколико месеци пре него што стигну званични статистички подаци. Са основице од 100 из 2015, овај индекс пао је на око 85, односно за чак 15 одсто.

Ифо барометар је, што се грађевинарства тиче, спао на најнижи ниво још од 2005. године – гори је него и у време светске економске кризе 2008. – а узрок томе су и повећане каматне стопе услед покушаја да се укроти инфлација. С тим у вези, немачки недељник најављује и нова поскупљења у појединим секторима економије, а главни економиста ”Комерцбанке” Јерг Кремер све то пригодно описује као ”поливање хладним тушем”, што није економски термин али веома стручно дефинише ситуацију у којој се на пад немачког БДП-а у овој години од (барем) 0,1 одсто надовезује прогноза Бундесбанке да ће и следећа бити још лошија него што се претходно очекивало.

Тако да је она летошња оптимистичка прогноза о расту од слабашних 1,2 одсто у 2024. већ спуштена на мизерних 0,4 одсто, уз очигледну тенденцију да се то и додатно ревидира наниже кад званична очекивања немачке централне банке, која по неписаном правилу морају да буду најведрија могућа како би ободрила уместо обесхрабрила све учеснике у економском животу земље, буду ударила у све суровију реалност.

Пад, стагнација и штедња

Ту реалност пак чине слаба потражња за немачком робом у иностранству, недовољна домаћа потрошња да то компензује, и високи трошкови финансирања услед повећаних каматних стопа који спутавају инвестиције.

Наравно, слаба утеха Немцима може да буде чињеница да ни другима није ништа боље утолико што, пише ”Фајненшел тајмс”, ”пословна активност у читавој еврозони опада по оштријој стопи него што се очекивало”, при чему ”отпуштања и пад броја поруџбина утичу на повећање страха од економског пада” док ”високе продајне цене указују на упорну инфлацију”.

Из свих тих разлога и Немачки институт за економска истраживања већ најављује (макар) још две године анемичног раста, односно стагнације на спуштеној основици након рецесије. То је, изгледа, и најбољи сценарио коме смеју да се надају, будући да су своја очекивања већ преполовили у односу на септембарску прогнозу, и ово под условом да буду спроведене све мере штедње које су најављене буџетом за идућу годину.

А то је нов повод за нестабилност чији предзнак представља и, донедавно незамисливи, протесни конвој сачињен од 1.700 трактора у срцу Берлина ове недеље код Бранденбуршке капије због најављеног повећања пореза како би се закрпиле буџетске рупе вредне више десетина милијарди евра, које су своју дубину почеле да исказују након пресуде Уставног суда Немачке да су ”специјални фондови” – ванбуџетска средства за ублажавање последица разних криза, од ковида до енергетске кризе и зелене транзиције – неуставни зато што почивају на недозвољеном задуживању федералне владе. Која ће сад, уместо да се задужује, морати да штеди и узима од својих грађана, као што су поменути пољопривредници с њиховим тракторима, што значи и да још сличних манифестација, не само у онаквим превозним средствима, може тек да се очекује.

Забрана деснице?

Па се у склопу овакве атмосфере сасвим очекиваним чини податак, објављен у уторак, да је антисистемска Алтернатива за Немачку достигла досад највишу забележену подршку у анкетама од 23 одсто, што је више од све три чланице владајуће коалиције и само осам мање од ЦДУ-а. При чему је АФД већ сада најјачи на истоку земље, где се следеће године одржавају избори у покрајинама Бранденбург, Саксонија и Тирингија, и ето нове прилике за даље продубљивање кризе.

Ово тим пре што је Канцеларија за заштиту устава – унутрашња обавештајна служба у Немачкој – подружнице АФД-а у Тирингији и Саксонији прогласила за екстремистичке организације и претњу за демократију, чиме је формално омогућен обавештајни надзор најјаче тамошње политичке партије која у овим покрајинама има подршку чак трећине бирача.

Али ни то није све него амерички магазин ”Форин полиси”, из пера свог берлинског дописника, пише да ”Немачка размишља да једноставно забрани крајњу десницу… Како радикални конзервативци настављају да расту, немачком мејнстриму очајнички постаје потребно да то исправи.”

Уосталом, по моделу који је почео да се примењује и у Сједињеним Америчким Државама, где је држава Колорадо подједнако непожељном Доналду Трампу исто тако једноставно забранила да се кандидује на председничким изборима… Наравно да нема сумње да ће (све) то изазвати реакцију друге стране, што ће рећи да и те како има разлога што немачки Индикатор перцепције несигурности показује да су Немци несигурни као што су били још само у време избијања пандемије ковида, а сада је још и горе утолико што је узрока несигурности много а уз то су и структурне природе.

Шта је изазвало немачку ”кризу свега и свачега”? Шта чека најјачу економију Европе? И какве ће политичке последице све то изазвати?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић и некадашњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић.

Погледајте видео: