Зашто нико неће у конобаре: Угоститељи вапе за радницима, а постоји и решење да се ситуација поправи

Истраживање које је трајало 17 година и у којем је учествовало 136.000 испитаника из различитих професија показало је да је најстреснији посао на свету – посао конобара. Што се тиче конобара у Србији, они би се сигурно сложили са овом оценом и то, рекли би се, с правом.

Годинама уназад, кључни радници угоститељства сусрећу се са основним проблемом, малом платом, а ситуација је због тога све гора, јер млади људи не желе да се бавим овим веома захтевним послом. Да ли постоји могућност да се то поправи?

Према речима Младена Младеновића, оснивача Удружења конобара и бармена Београда, ситуација се може назвати катастрофалном.

„Млади неће да раде за 60.000 динара, колико је најчешће плата конобара, а у ретким случајевима она иде до 70, 75 хиљада. Ми старији се некако и снађемо са тим новцем, али младима није довољно, поготово у Београду. При том, треба имати на уму да су плате чак и боље ван главног града, посебно зато што није исти трошак живота у, рецимо, Крагујевцу, и у Београду“, каже Младеновић за „Бизпортал“.

Једно од могућих решења за привлачење младих у угоститељство је, свакако, бакшиш. Као што је познато, већина гостију у ресторанима одавно рачун плаћа картицом, а том приликом најчешће нема напојнице, која је и кључна за егзистенцију сваког конобара. И посебан мотив да он (или она) са осмехом, што би требало да буде обавезно, дође на посао и услужи госта.

„Залажем се за то да се напојница приликом плаћања кредитном картицом не опорезује, што би много значило свима који се баве угоститељским послом. На тај начин би се статус конобара поправио, а самим тим и привукао нову радну снагу. Чак и неко средње решење би било добро, као што је, рецимо, урађено у Италији. Тамо порез на напојницу није 20, него девет одсто, што је у разумним границама. Овако, ако конобар добије 200 динара, а мора држави да да 40, не вреди“, објашњава Младеновић.

Недостатак квалитетне радне снаге у угоститељству постао је хроничан посебно током пандемије 2020. године. Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција (Јута), рекао је да су угоститељи тада напуштали радна места, јер није било довољно посла током „закључавања“, а после тога се нису враћали.

„Много људи напустило је угоститељство током и после пандемије корона вируса. Процењено је да је више од 60 одсто радника тада одустало, односно да се пребацило на неке друге послове. И прошле године је био проблем с мањком квалитетне радне снаге. Они који су годинама радили добро свој посао су га напустили, а за такве раднике се испоставило да је немогуће пронаћи адекватну замену“, појаснио је Сеничић.

Иначе, у Хрватској би од 1. јануара требало да ступи на снагу закон по којем се напојнице неће опорезивати. Прецизније, то значи да ће један евро напојнице заиста бити један евро за радника, до висине неопорезивог износа на годишњем нивоу, у висини од 3.360 евра. Остаје још и да се прецизира колико ће бити опорезиви део бакшиша, а и тамо постоји предлог да он не буде већи од четири одсто, како не би био терет ни власнику, ни раднику. Јер, кад се све сабере, тај новац и јесте поклон задовољног госта добром и љубазном конобару.

Погледајте и: