Западни званичник за којим тугују Срби – подрио темеље НАТО агресије

Ретко се догоди да се у Србији толико жали за неким западним званичником. Дик Марти, који је преминуо 28. децембра један је од њих. Ради се о једном од последњих јавних личности на Западу који је задржао свој интегритет и који је ризиковао и своју личну безбедност отворивши тему која је гађала у темеље легитимитета НАТО агресије на нашу земљу.

Овако политиколог Александар Павић коментарише смрт Дика Мартија, швајцарског правника и политичара који је својевремено разоткрио злочине албанских терориста на Косову и Метохији, међу којима је и трговина органима убијених Срба.

Марти заслужује трајно сећање у Србији

Марти је као специјални известилац Савета Европе водио истрагу која је довела до формирања Специјалног суда за ратне злочине ОВК у Хагу.

Према Павићевим речима, Марти је због тога морао да се прерано повуче из јавности.

„Он се замерио, не само албанским мафијашко-терористичким клановима на Косову и Метохији, него и западној дубокој држави, која је своју геополитику на нашим просторима темељила агресијом на нашу земљу, уздизањем терориста и трговаца људским органима“, каже Павић.

Марти не само да се томе супротставио – нажалост, то је углавном урадио сам, додаје Павић.

„Он заслужује да остане трајно забележен у Србији као човек од интегритета коме је истина била важнија од свега другог. Таквих људи на Западу практично више нема“, закључује Павић.

Разоткрио ЦИА-у и Тачија

Није само разоткривање злочина ОВК оно због чега се Марти замерио америчкој дубокој држави. Четири године пре него што је поднео извештај о ратним злочинима Албанаца, 2006, Марти је разоткрио и мрежу тајних затвора у којима је америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) испитивала радикалне исламисте после напада на Њујорк и Вашингтон 2001. године.

Марти је као кључне државе тог програма ЦИА навео Пољску, Румунију и Литванију, које су прекршиле неколико међународних конвенција о људским правима, као и сопствене законе, када су дозволиле да америчка тајна служба користи њихову територију у тајном рату против тероризма.

ЦИА је, наводи се у извештају, противправно хапсила особе осумњичене за тероризам, а затим их приватним авионима преко база у наведеним земљама пребацивала у Гвантанамо и друга места где су били подвргнути мучењу.

Што се Косова и Метохије тиче, Марти је означио Хашима Тачија као шефа организоване криминалне мреже која се пред почетак рата 1999. бавила изнуђивањем новца на Косову и Метохији, која је, временом преузела и контролу над криминалом у Албанији.

Осим Тачија у извештају су наведена имена још четворице припадника „дреничке групе“, који су „убијали, затварали, тукли и испитивали“ особе за које су сумњали да су сарађивале са непријатељима, Србима и Ромима.

„У поверљивим извештајима који покривају период од десетак година, агенције из најмање пет држава задужених за борбу против трговине дрогом оптужиле су Хашима Тачија и остале чланове „дреничке групе“ да су насилно преузели контролу над шверцом хероина и осталих наркотика“, наводи се у извештају Дика Мартија.

Мартијев извештај био је полазна тачка за обимну истрагу после које је формиран Специјални суд за ратне злочине ОВК, пред којим су оптужени кључни команданти те формације, укључујући Хашима Тачија, шефа обавештајне службе ОВК Кадрија Весељија и некадашњег шефа Генералштаба ОВК Сулејмана Сељимија.