Традиција за сва времена: Како су Руси славили Нову годину у доба Петра Великог

Тежећи да усклади руски календар празника с европским, крајем децембра 1699. руски цар Петар Први је званичним указом наредио да се Нова година обележава 1. јануара. Управо захваљујући том документу у Русији су постављене основе за главне новогодишње обичаје: од украшавања четинара до дуготрајних новогодишњих празника.

Први дан у години

Датум почетка Нове године у Русији мењао се три пута. Празник се славио много пре него што је привукао пажњу императора који је отворио прозор ка Европи.

Прва спомињања празника срећу се већ у летописима с краја 14. века. Тада је празник обележаван 1. марта. Тај датум се поклапао с православним календаром (године су се рачунале од стварања света), али и са животом већег дела становништва које се бавило пољопривредом. На дан доласка пролећа та прослава се чинила више него логичном.

Прве промене у обележавању Нове године догодиле су се 1492. године, када је црква, у складу с одредбама Никејског сабора, померила празник на 1. септембар. Ипак, то није имало много везе са животом обичних сељака, за које се година активних пољопривредних радова завршавала управо у том периоду. Због тога овај датум није био широко прихваћен у Русији.

Главна прослава је била организована на Саборном тргу московског Кремља. Патријарх, праћен свештенством, обраћао се цару посебним говором, у којем се распитивао о његовом здрављу. Цар му је одговарао, уз закључну фразу „Дао бог, жив сам“. Након тога су се цару и патријарху поклањали свештеници и остали поданици.

Померајући временске границе

Заузевши руски престо Петар Први је себи поставио циљ не само да новогодишњу традицију у Русији усклади с европским календаром и календаром већине словенских земаља у којима се Нова година у том моменту обележавала 1. јануара, него и да то постане велики народни празник.

Добра могућност за такву заиста епохалну промену појавила се управо на измаку 1699. године, односно на прелазу из 17. у блистави 18. век. „Следећег 1. јануара почиње нова 1700. година, а уједно и нови век“, писало је у царском указу.

Украшавање четинара

Петар Први се није ограничио на просто померање датума празновања, већ је у указу детаљно описао како житељи империје треба да обележавају почетак наредне године и века. У основу руске новогодишње традиције требало је да уђу обичаји с којима се сам цар упознао у Немачкој.

Уочи празника богатим власницима кућа које су се налазиле у великим улицама наређено је да испред капија поставе украшена стабла и гране борова, јелки и других четинара. Сиромашнији људи су могли да се ограниче на то да поставе „макар дрвце или гранчицу“ на капију.

Они који су желели да све то изведу баш како доликује могли су да се упознају с примерима који су специјално у ту сврху били изложени у центру Петербурга. Грађанима је било дозвољено да буду маштовити и да измишљају украсе по сопственом нахођењу.

Петар Први је у руску новогодишњу традицију увео и ватромете. Истовремено, на улицама Петербурга, а посебно на раскрсницама, паљена је ватра.

Традиција за сва времена

Најважније је то што се, захваљујући труду Петра Првог, у Русији 1700. године први пут појавио вишедневни новогодишњи „распуст“, јер је празновање, према указу, требало да траје до 7. јануара.

Петар Први није успео да постигне свој главни циљ, односно да синхронизује руску Нову годину с европском, јер је већина земаља у том тренутку с јулијанског календара, ког су се придржавали у Русији, прешла на грегоријански. Због тога је обележавање новог века почело 10 дана раније.

Император је, ипак, успео да уведе традицију новогодишњег празника која је остала непромењена кроз најразличитије епохе и етапе руске историје.