Како је Иран постао део Совјетског Савета

Након револуције 1917. године у Европи и Азији су се појавиле социјалистичке републике. Неке су трајале кратко, али су дале велики допринос историји. Током лета 1920. године у Персији је формирана Комунистичка партија, а затим и Република.

Гиланска СССР, која је имала центар у персијском региону Гилан, трајала је нешто више од годину дана, а створена је са циљем ширења совјетског утицаја по целој територији Ирана.

Долазак бољшевика

Персија је већи део 19 века била под руским и британским царством. У провинцијама су се повремено јављале побуне против Техерана. Власт је спасила Персијска бригада козака коју су основали Руси.

Монарх је затражио војну помоћ од руске војске јер је знао да његова војска није у стању да га заштити. И наместник цара, који је заинтересован за проширење руског утицаја, послао је официре да организују јединице лојалне господару по узору на козаке. Персијски козаци су успешно угушили све побуне против владе, а политичка ситуација у Персији била је веома позната Санкт Петербургу.

Руски корпус на територији Персије и инструктори који су управљали дивизијом козака су подржавали беле. Енглези који су претендовали на тамошња налазишта нафте преузели су контролу над Северним Ираном, претварајући га у поље за интервенције.

Револуција у Техерану

Без обзира на националну индивидуалност и сложену унутрашњу политику, Персијанци су били спремни да прихвате идеје социјализма. У региону Гилана је у априлу 1920. године избила побуна усмерена на свргавање пробританске владе. Убрзо се покрет проширио на север Ирана. Насеља су једно по једно прелазила под контролу побуњеника. На те успехе је совјетска влада обратила пажњу. Лав Троцки је од 1919. године имао планове да револуцију прошири на Југозападну Азију. Када се совјетска власт у пролеће проширила на Азербејџан онда се појавила могућност да се настави и даље.

Командант Туркестанског фронта Фрунзе затражио је од Москве да испоручи оружје и муницију, а они који су подржавали комунистичке идеје на истоку као што је Мустафа Субхи и иранац Султан-заде предложили су стварање персијских револуционарних јединица пре доласка Црвене армије.

"Уз подршку 20-30.000 војника, персијски народ ће бити поштеђен британских империјалиста, експлоататора и постаће део братске породице совјетских република", писали су у Москви. Сада је највећа одговорност била на совјетском руководству.

Из Бакуа је 17. маја 1920. године испловила каспијска војна флота Раскољњикова и Орџоникидзеа. Било је потребно неколико дана да се белогвардијски бродови врате у редове Црвене армије. Међутим, Ензелијска операција је предвиђена да се користи за веће циљеве. Раскољњиков је договорио са персијским националистом Мирза Кучек-ханом да се унапреди идеја револуције уз подршку руског десанта. Још је важније да је договорено да се избаце Енглези са територије. После демонстрације војне силе, британски гарнизон је одлучио да се повуче. Локални савезници СССР-а прогласили су Гиланску совјетску Социјалистичку Републику. Кучек-хан је у томе видео корист и планирао је да у Гилану учврсти своју власт.

Шта су совјети предлагали?

Споразум бољшевика са Кучек-ханом је имао неколико тачака. Нови господари су обећали да неће примењивати комунистичке принципе на право на имовину и да ће ослободити Персијанце од пропаганде комунизма у Гилану. У Републици је успостављен привремени револуционарни режим. После заузимања Техерана, народу је предложено да изабере политички режим на уставној скупштини. Совјетска влада није намеравала да се меша у рад револуционарне владе.

У земљи је могло да се налази само 2.000 руских војника. Трошкове за одржавање персијске војске је плаћала револуционарна влада, која је могла да тражи било коју врсту наоружање. Иранска роба која је конфискована у Бакуу предата је Персијанцима, као и све проруске трговачке компаније на територији Ирана.

Представници нове Републике су били спремни да се брзо усагласе са свим предлозима, само да се избаве од енглеске мисије. То је код большевика изазвало наду да ће просовјетске владе успешно радити у азијском региону.

Међутим, ускоро је било јасно да је то само сан. Изван Гилана нису били за совјетску власт на целокупној територији Ирана. Тада су бољшевици схватили да неће моћи да контролишу целокупну територију.

Годину дана касније, Москва је прихватила совјетско-ирански споразум о постепеном повлачењу војника Црвене армије из Гиланске социјалистичке Републике. Овај процес је завршен у септембру 1921. године. Гиланска СССР је 2. новембра престала да постоји. Ирански револуционари су се посвађали, а султан је, користећи ситуацију, успоставио власт широм каспијске обале Ирана.