Сачувао је образ Србији, ужива у Русији и поручује: Видићу капа доле, али ја сам Срђан Бабић!

Срђан Бабић, штопер Спартак Москве сачувао је образ, а Србија је на стадиону Дубочица, „лесковачком „Олд Трафорду“, остварила сан дуг 24 године и пласирала се на Европско првенство. Момак ког пореде са Немањом Видићем је у интервјуу за Спутњик причао о првенцу у дресу Орлова, животу у Русији „под санкцијама“ и томе где би волео да заврши каријеру.

Срђан Бабић, штопер Спартак Москве сачувао је образ, а Србија је на стадиону Дубочица, „лесковачком „Олд Трафорду“, остварила сан дуг 24 године и пласирала се на ЕП. Момак ког пореде са Немањом Видићем је у интервјуу за Спутњик причао о првенцу у дресу Орлова, животу у Русији „под санкцијама“ и томе где би волео да заврши каријеру.

Чини се да си осуђен на црвено-белу боју. Звезда, Алмерија, Спартак Москва, имаш ли нешто против?

- Таман посла. Истина је да ме црвено-бела боја прати кроз каријеру и немам ништа против, само нека се тако и настави“.

Из топлих крајева Португалије и Шпаније, отишао си у сушту супротност у лед, ледени. Какав је живот у Москви, осим што је језиво хладно?

„Искрено, задовољан сам. Из Андалузије сам са дебелог плуса сам прешао на јак минус и још се привикавак. Мада, морам да признам да ми је за сада све супер“.

Која је најхладнија и најтоплија температура на којој си тренирао или играо утакмицу?

- Недавно против Самаре на минус 15. У Андалузији на плус 40. То није изненађење кад је тако топло, тамо је увек тако“.

Како је дошло до тога, да из Шпаније где си сезону стартовао капитен Алмерије, завршиш у Спартаку? Шпанци су зацепили обештећење од 40 милиона евра, али су на крају испали коректни и пустили те за 10 милиона евра...

- Две године сам био у Шпанији, изборио промоцију и опстанак са Алмеријом и било је време за искорак. Тражио сам на лето да идем из клуба, много ми је клуб дао, вратио сам им на најбољи могући начин. Изашли су у сусрет око обештећења, захвалан сам и вечно ћу им бити захвалан. Бољи клуб од Спартак Москве нисам могао да изаберем“.

Деби из снова, погодио си на старту, па онда у следећем колу у надокнади за победу. Некако ти се „све наместило“...

- Па јесте, дебитовао сам против Динама. Није могло боље да почне. После 20 минута водили смо 4:0, ја сам био међу стрелцима. Другу за редом био сам стрелац, за победу против Сочија“.

У Спартаку се име Немања Видића изговара са великим поштовањем. Руси те често пореде са њим, чак је и ваш пут сличан – од Црвене звезде до Спартака, иста позиција, додуше различита нога. Да ли је можда Енглеска следећа дестинација и Премијер лига?

- И Русима сам то одмах рекао. Један је Немања Видић. Незахвално је да се неко од нас пореди са њим. Можда ће неко поновити то што је он учинио, али за сада је Немања јединствен. Импонује, најбољи наш дефанзивац у историји. Откад сам дошао, почели су да ме пореде. Ја сам Срђан Бабић. Незахвално је причати о тим поређењима, скинеш капу и гураш своју причу. Иначе, у Спартаковом музеју стоји урамљен дрес Видића са бројем 26. Чим сам стигао у клуб, одвели су ме да видим дрес и тако ми набили мало притисак“.

Како изгледа живот у Москви, да ли се осећају санкције и ли си осетио оно чувено „Срби и Руси“ су браћа?

- У Москви је нормалан живот, не осети се ништа. Пуни ресторани, гужве у саобраћају, пуне улице људи. Тренутно живим сам, јер је супруга Теодора трудна, чекамо дечака. Брзо сам се адаптирао, санкције се не осећају, све је нормално и живот у Русији је супер. Није фраза да су Срби и Руси браћа, стварно нас тако гледају. Саиграчи ме свуда зову, од ресторана до других активности. МОмци су млади, хоће да напредују, слушају, а ја иако имам 28 година сам међу старијима, па сам ту да помогнем саветима. Како на терену, тако и ван њега. Ево, признаћу вам нешто, не бих имао ништа против да каријеру завшим у Русији у Спартак Москви, толико сам свиме одушевљен“.

Спартак је пети на табели Премијер лиге Русије, Краснодар који води Србин Владимир Ивић је први, може ли шта да се промени до краја?

- Заостајемо осам бодова за Краснодаром, није то нека разлика. Може да се стигне, можемо да се вратимо у борбу за титулу, ту је наравно и Зенит као вишеструки узастопни шампион“.

Ту је и првенац за Србију против Бугара. Спречио си шокантан пораз (2:2), чињеница је и да бисмо с поразом отишли на Европско првенство, али овако је далеко лепше и лакше...

- Много ми је драго и неописиво сам био срећан због тог првог гола у дресу репрезентације. Била је то историјска утакмица, селектор ми је указао поверење и мислим да сам вратио на најбољи начин. Имао сам 39 температуру и седам дана нисам тренирао, мислио сам да нећу уопште конкурисати за место у тиму, а видели сте како се све на крају издешавало. Пресрећан сам и захвалан на указаном поверењу. Најважније је да је циљ остварен и да после 24 године идемо на Европско првенство“.

И, шта може Србија да очекује од Орлова на Европском првенству, где нас није било од 2000. године?

- Имао сам три године када смо претходни пут били актери европског првенства. Ја се тога ни не сећам, али сам гледао на интернету хајлајтсе. Надам се да Србија неће бити само учесник, већ да ћемо изаћи из групе. МИслим да можемо да направимо искорак у односу на Мундијал. Енглези су фаворити, не само за прво место у групи, већ и за освајање трофеја, али фудбал је непредвидив. Ниједна утакмица није изгубљена унапред. Можемо са Данцима и Словенцима са којима смо играли у Лиги нација, борићемо се и са Енглезима. Данци су чврсти и компактни, практично им сви играчи играју у лигама петице, победили су нас у пријатељском мечу (3:0), али ово ће бити нешто друго“.

Сигурно да лепо звучи и да једва чекаш да се нађеш „очи у очи“ са једним од најбољих нападача света у последњих неколико година Харијем Кејном, биће тешко и изазовно?

- Јесте, наравно. Човек који 10 и више година игра на високом нивоу, биће занимљиво, увек је изазов и даје један додатни мотив да покажеш да можеш. Једва чекам“, закључио је интервју за Спутњик скромни момак из Бањалуке Срђан Бабић.