Партизанов Бразилац из другачијег угла за Спутњик: „Одрастао сам на улицама без асфалта“

Кошаркаше Партизана и Црвене звезде посматрамо као сурове професионалце који су дошли у Београд само да одраде уговор и продуже даље. Али, иза сваког од њих крије се нека прича. Тако центар црно-белих Бруно Кабокло у интервјуу за Спутњик открива свој развојни пут од прашњавих улица Бразила до Србије.

Није било тако много страних кошаркаша који су се тако добро снашли у црно-белом дресу у кратком року. Кабокло је стигао у Партизан када је већ кренула сезона, али се баш брзо видело колико ће значити екипи Жељка Обрадовића.

Једноставно, видела се жеља код Кабокла да у сваком нападу уради неку добру ствар, да се труди у одбрани и са таквим приступом у животу, али и спорту, нема зиме.

А, као што то обично бива, многе навике и способности повезани су са раним детињством и почецима.

„Одрастао сам живећи једноставно у малом граду у Бразилу, од 18.000 људи. Али, било је јако забавно. Били смо окружени планинама, деловало је као неко село, а улице нису имале асфалт. Али, зато смо имали огромно поље па смо ту свашта играли, од фудбала до пуштања „змајева“. Играли смо и друге спортове попут бејзбола. Били смо јако креативни. Када сам напунио 12 година, мајка ме је уписала на кошарку“, каже Кабокло на старту интервјуа за Спутњик.

Одрастао је Кабокло у земљи фудбала, тако да и није чудо што није много знао о кошарци.

„Моја сестра се бавила спортом, играла је одбојку од 12. године. Када сам ја дошао у те године, послала ме је на кошарку. Нисам имао појма о кошарци као спорту. Тако да сам ишао у школу кошарке само да научим неке основне ствари, два пута седмично. Учио сам дриблинг, како да положим. Можда је генерално то касно да се крене, али за мене је био добар моменат“.

Бруно Кабокло

© Фото : АБА лига / Драгана Стјепановић

Када вам неко каже Бразил, јасно је да није Кабокло одрастао са месинганим квакама и позлаћеним чесмама, већ у мало другачијим условима.

А, у таквим условима ни сигурност није на највишем нивоу.

„Околина у којој сам одрастао је била ван града тако да је било сигурно. Али, отприлике када сам почео да играм кошарку, у то време је почело да постаје опасно. Дрога је била присутна. Чак су и неки моји пријатељи са којима сам се играо на улици ушли у тај свет. Упали су у невољу. Мислим да нас је мама уписивала на спорт баш због тих ствари, јер сам се после школе играо на улици по цео дан. Када сам баш био мали тих опасних ствари није било, али су се касније појавиле и у мом месту“, искрено говори Партизанов див.

Порука од Богдана Богдановића

Када је почео да игра кошарку, у вези са њом је чуо само за Мајкла Џордана.

„Почео сам од нуле, нисам имао идеју о кошарци. Чуо сам само једну ствар, а то је Мајкл Џордан. Али, нисам знао чак ни ко је он, а-ха-ха“, насмејао се Бразилац у интервјуу за Спутњик.

Потом се надовезао...

„Да, играо сам фудбал. Тамо где сам ја одрастао сви играју фудбал. Често се породично игра недељом, тада људи не раде. То је веома важно. Мој клуб је иначе Сантос, за њега навијам. Знате, Пеле, Нејмар... Било је баш занимљиво“.

Како је онда Кабокло стигао до НБА лиге у којој је носио дрес Торонта, Сакрамента, Мемфиса и Хјустона?

„Брзо сам учио и напредовао, брзо сам капирао, игао сам кошарку у школи и брзо сам упао у школски тим, одабрали су ме. Када сам почео да играм знао сам да желим да дођем до оног најбољег, а то је НБА лига. Ишао сам малим корацима, постао добар играч, играо за репрезентацију, тако да сам тако постајао бољи и бољи. Отишао сам у НБА камп, Кошарка без граница, и био МВП тамо. Играо сам на нивоу репрезентативаца и то ми је помогло да будем драфтован у НБА“.

А, тамо... Српски саиграчи.

„У НБА лиги сам играо са Богданом Богдановићем у Сакраменту, играо сам са Марком Гудурићем у Мемфису. Знам да је Богдан бивши Партизанов играч, писао ми је када сам долазио да ће ми бити лепо овде и да ће ми се свидети. Рекао ми је да играм најбоље што могу јер су навијачи најбољи“.

Бруно Кабокло

© Фото : АБА лига / Драгана Стјепановић

Бразилац и ћевапи

Сада се Кабокло бори са Партизаном у Евролиги. Потпуно другачија врста искуства.

„Ово ми је први додир са Евролигом. Овде има много информација и то је добра ствар о којој сам увек слушао када је Евролига у питању“.

Кажеш да је то за тебе добра ствар, мада су се многи жалили управо на ту количину информација.

„Да, увек желим да учим и да будем бољи. Али, овде је то још боље него што сам очекивао, због тренера. Невероватан тренер! Обрадовић је најбољи тренер ког сам имао до сада. Имамо и добре играче који су играли у НБА лиги такође. Играо сам против Пи Џеја много пута. Много ми је лакше када имам такве момке у тиму и оваквог тренера“, истиче Бразилац.

Познато је какву Бразил има фудбалску културу, али и Србија кошаркашку културу.

„Та култура се увек јако осети. Знам то и од раније јер су репрезентације са ових простора, Србија, Литванија, Летонија увек нама из Бразила биле тежак противник. Бразил има добру репрезентацију, али против ових репрезентација је увек било тешко играти. Сећам се и пораза Бразила од Србије 2014. године на Светском првенству, гледао сам меч“.

Вратимо се Партизану, планови, навијачи се надају Фајнал-фору Евролиге, колико је то реално?

„Ако сви останемо здрави, мислим да смо способни за добар резултат. А, распоред је јако тежак. Постоје и дупла кола у седмици. Ако наставимо овако да играмо можемо да изненадимо неке велике тимове“.

За крај овог новогодишњег разоговора питање: како се Кабокло осећа у Србији далеко од куће?

„Осећам се јако добро. Људи су слични Бразилцима када је страст у питању. Храна ми је већ добро позната, волим ћевапе (изговорио на српском)“, истакао је Бразилац, а онда, такође на српском, јер је већ било касно, пожелео „лаку ноћ“.

И изговорио и то без грешке, као да је рођен на Дорћолу, а не у Осаку у Бразилу.