Протеривање Руса - срамота Летоније и Европске уније

Након што је дат налог за уништење књига на руском језику и након што су погашени руски ТВ канали и срушени совјетски споменици из Другог светског рата, летонске власти су се одлучиле на још један антируски корак - депортацију Руса.

Ово је дискриминација и сраман чин, која ће задати снажан ударац и репутацији Европске уније, која се вечито позива на поштовање људских права.

Однос летонских власти према Русима који живе у тој земљи диктиран је русофобијом, истичу руски експерти коментаришући намеру Риге да депортује више од хиљаду руских грађана, а не искључује се и да је протеривање Руса из Летоније само "прва ласта" и да би естонске власти могле да се одлуче на исту меру.

Москва овај непријатељски корак Риге оцењује као "варварство и дискриминацију", а стручна јавност као гажење људских права.

Депортација Руса из Летоније задаће "непоправљив ударац" имиџу Европске уније,, истиче Андрејс Стариковс, главни и одговорни уредник балтичке новинске агенције "Балтњуз". По његовој оцени, ово говори и о двоструким стандардима ЕУ и коси се са међународним правом, а такву одлуку Летонија је, сматра он, донела под притиском Европског парламента.

„Ово је нонсенс, ово је апсолутно антиправни потез и сраман за Европу. Од тога нико нема практичне користи, а таква одлука потпуно дискредитује читав хуманистички патос Европске уније... Како ће након што руски старци буду протерани из Летоније, на шта шеф европске дипломатије Борељ затвара очи, Брисел моћи да учи о људским правима и сличним бајкама било кога и било где?!“, нагласио је Стариковс.

За сада је познато да депортација из Летоније, која је чланица ЕУ, прети за 1.167 руских држављана који нису поднели захтев за боравишну дозволу за живот у земљи или нису положили основе летонског језика "као доказ лојалности земљи у којој живе већ деценијама".

Летонска канцеларија за држављанство и миграције наводи да је у децембру 2023. године саопштено да би 1.213 руских држављана могло бити депортовано, али се касније испоставило да је 46 људи већ напустило земљу. Према подацима ове институције, међу онима који би могли бити протерани има уједначен број мушкараца и жена, а 789 Руса је старије од 60 година.

Руси – „опасност“ за националну безбедност Летоније

Ови русофобни процеси нису почели у фебруару 2022. године и нису директно везани за руску специјалну операцију у Украјини, али су након тога интензивирани.

Летонија је након почетка војне операције у Украјини почела да врши још снажнији притисак на Русе и оне који говоре руски. Та земља је усвојила закон о одузимању летонског пасоша онима који подржавају акције Русије у Украјини. Принуђивали су људе да попуњавају анкете захтевајући истовремено да дају одговоре који ће показати нелојалност према Русији.

Парламент земље је одобрио измене и допуне закона о имиграцији, којима је Русима са важећом дозволом боравка у Летонији наложено да поново изваде документа, уз полагање испита из језика, на коме морају да покажу способност читања, писања, говора и разумевања летонског. Ако услов није испуњен, документи се поништавају и особа се протерује из земље. Аутори иницијативе су објаснили да су измене наводно потребне ради заштите националне безбедности, а тамошњим политичарима је сметало и што је на прошлим руским председничким изборима, 2018. године, скоро 95 одсто руских грађана који живе у Летонији гласало за Владимира Путина.

„Влада у Риги захтева тест из познавања језика за 20.000 грађана са руским пасошем, међу којима су углавном старији људи и жене, јер је лојалност руских држављана потенцијални разлог за бригу“, изјавио је раније државни секретар у летонском министарству унутрашњих послова Дмитријс Трофимовс.

Због тога, многи летонски етнички Руси, који чине око четвртине укупне популације од 1,9 милиона становника у овој бившој совјетској републици, трпе разне притиске и осећају да би могли да изгубе место у друштву, где је споразумевање на руском било прихватљиво деценијама и где су живели и радили, дајући допринос економском благостању те земље.

Инвалиде, старе и болесне приморавају на полагање теста

Излажење на полагање испита пратили су скандали и сцене када руску старицу доводе на полагање испита у инвалидским колицима, а пошто у здању нема лифта чланови породице су морали да је износе на рукама. Још упечатљивија сцена је била када је испит морао да полаже пензионер, онколошки болесник, који слабо чује и тешко говори, а такође тешко држи и оловку у рукама. Лекари су одбили да га ослободе тестирања, прогласивши га способним за тест. Један од његових пратилаца је иронично прокоментарисао да и "оваква особа представља претњу за Летонију“.

Стариковс указује на то да већина тих Руса, старијих људи, можда и не знају за планове летонских власти.

„То су углавном пензионери, болесни људи који имају од 65 до 70 година и више. То су људи који нису ни свесни да потпадају под депортацију - то може бити самац пензионер који живи на неком удаљеном месту, који не чита летонске законе, чак можда и не зна језик да би читао ове законе. Већина њих нема информације о томе, нису у току шта се дешава“, каже Стариковс.

Руски медији подсећају да се међу Русима који имају боравишне папире у Летонији издвајају две велике групе. Први су Руси који су користили програм „боравишна дозвола у замену за инвестиције“. Најчешће су то људи са високим примањима који су уложили најмање 250 хиљада евра у некретнине или летонске хартије од вредности.

Друга велика група су старији Руси, староседеоци Летоније, који након распада Совјетског Савеза нису добили држављанство ове балтичке републике.

Русија свој народ не оставља на цедилу

Директор канцеларије Мајра Розе признала је да ће процес депортације Руса из Летоније бити „веома сложен и оптерећујући“. Према њеним речима, у првој фази од грађана Русије ће се тражити да објасне зашто не одлазе, а у фебруару ће та објашњења бити размотрена и оцењена. Њима ће бити дат рок од 30 дана да спакују ствари и напусте земљу, а ако то не учине почеће принудна депортација.

Руске власти су раније обећале да ове људе који пролазе тортуру на основу њихове националности неће оставити на цедилу, а руско Министарство спољних послова је презирало да је ресорима и регионима наложено да се припреме за решавање питања у вези са смештајем, запошљавањем, пензијама и другим.

Експерти оцењују да Летонија намерно заоштрава односе са Москвом, сматрајући да је Русија заузета у Украјини и да неће уследити одговор неће уследити. Истовремено, са жаљењем констатују да се Летонија претворила у државу која је не само да је антируска, већ и русофобска - мржња се шири не само према руској држави, већ и према људима, без обзира на њихове политичке ставове и односе са историјском отаџбином.

Стручњаци предвиђају да ће се ситуација и даље погоршавати и не искључују да може уследити кршење имовинских права, одузимање некретнина и још много тога.

Антируска политика се огледа и у чињеници да је Министарство спољних послова Летоније означило "уништење Русије као један од приоритета спољне политике земље", а парламент те земље прогласио је Русију за „државу која подржава тероризам“.

Летонија заузима крајње русофобан став у спољној политици и то иде у тој мери да је посланик Сејма Александар Кирштејнс изјавио да наводно „не постоји никаква руска нација“, а да је руски језик „настао као дијалект када су Монголи покушали да говоре украјински“.

Погледајте и: