Божанским надахнућем Свети Сава је чинио чуда: Важно је да се сетимо ко смо

Ради се на томе да нам се избрише родни, национални, духовни и сваки други идентитет. Зато је важно да се сетимо ко смо, одакле потичемо, а Свети Сава је алфа и омега српског народа. Он је оформио државу Србију и сачинио идентитет српског народа.

Овим речима драматург Ивана Димић истиче значај рада на представи „У име оца и сина“ Милована Витезовића у режији Милана Караџића, која ће премијерно бити изведена 27. јануара, на Дан Светог Саве, на Великој сцени Народног позоришта у Београду.

Истакнути српски књижевник Милован Витезовић (1944-2022), после дугогодишњег бављења овом темом, написао је за Народно позориште у Београду комад „У име оца и сина“ о животу Стефана Немање и Растка Немањића.

Димић истиче да је у питању „громадно драмско дело са фантастичним сценама којима Витезовић иде кроз целу историју Немањића“, а они су одабрали да на сцени прикажу последњу четвртину:

„Милан Караџић је пре 30 година режирао почетак Витезовићевог дела, о одрастању Растка Немањића све до тренутка када се замонашио. Сада радимо период од његовог замонашења па до смрти“.

Милан Караџић и Ивана Димић на проби драме Милована Витезовића у Народном позоришту

© Фото : Спутњику уступило Народно позориште

Моћ Светог Саве долази из његове вере

Димић, која је урадила адаптацију, каже да је редитељу нарочито стало да направи живу драмску представу:

„Али када имате такву громаду, човека који је направио државу, законе, обезбедио аутокефалност српској цркви, градио школе и болнице, мирио браћу, бавио се дипломатијом... Тешко је поверовати да је био жив човек. Горан Шушљик ће морати да изнесе тај лик тако да ми схватимо да постоји млади владар, принц, који се свега одрекне. Позовите било кога данас да се одрекне свог богатства и да бос оде у Хиландар како би постао монах. Када ви из било ког времена то посматрате, видите драматичну промену у човеку“.

Важно је, наглашава Спутњикова саговорница, да се види да моћ Светог Саве долази из његове вере у Христа:

„То од бога долази. Зна да Номоканон треба да преведе у Законоправило, да држава не може да постоји без закона, да морају да се подигну болнице и школе, диже цео цивилизацијски ниво српског народа и тако ми почињемо да постојимо и имамо идентитет. Ако је вера јака, он добија невероватну снагу и може да чини чуда. Божанским надахнућем. Цела драмска прича нам приказује један чудесан лик, али то је јако тешко сценски приказати“.

У фокусу целе ауторске и глумачке екипе је језик којим је Витезовић писао:

„То је језик јако финог ткања и надамо се да ће публика имати утисак повишеног поезијског тона као и да ће тај старински начин у говору допринети атмосфери да можемо као гледаоци имати осећај да се налазимо у време немањићке државе“.

Важно је да знамо своје корене

Димић наглашава да је Србија у време Немањића била велика и моћна држава и да је важно да се подсетимо историје.

„Пошто је 21. век ради се на томе да људска врста нестане и постоји само сајбер свет. То се ради систематски и зато је важно за један народ да зна шта су му корени и одакле потиче. Ми као срппска артиљерија у Првом светском рату или подбацујемо или пребацујемо - или имамо комплекс инфериорности или супериорности – 'ми Срби смо најбољи од свих народа или ми Срби ништа не ваљамо'. А ми имами фасцинантну историју и правимо представу која нас учи томе ко смо“.

Стефана Немању игра Мики Крстовић, Стефана Првовенчаног Борис Пинговић, челника војног Небојша Кундачина, краља Вукана Владан Гајовић, Вуканову жену Каталину Златија Ивановић, жену Стефана Првовенчаног, Јевдокију, Бојана Стефановић, монахињу Ану Романову Сузана Петричевић, Јефимију балерина Ива Игњатовић...