Кајзеровски митови – у име „оца“, сина и „државе Косово“

Франц Бекенбауер, један од највећих фудбалера свих времена, одласком са овог света оставио је живе митове о себи. Да ли је имао српско порекло и зашто је постао „почасни амбасадор“ лажне државе Косово? Одговоре на та питања нећемо до краја сазнати, али нам историјски значај његове личности дозвољава да покушамо да разумемо све, макар и романтично.

Сада већ давне 2011. године као гром из ведра неба се појавила информација из Приштине да је славни немачки фудбалер Франц Бекенбауер од председника лажне државе Косово, у најмању руку контроверзног бизнисмена, Беџета Пацолија, добио признање о „почасном амбасадору Косова“.

„Признање је Бекенбауеру уручено за допринос који је дао и који ће дати како би обезбедио интеграцију косовског фудбала у УЕФА и ФИФА. То је прво признање које је Пацоли доделио у својству председника“, саопштено је 4. марта 2011. године из Приштине.

Pacolli ngushëllon familjen Beckenbauer http://t.co/yzb3iIlVyO pic.twitter.com/2YRfd0Wx6F

— Arbresh.info (@arbresh_info) August 1, 2015

Уписала је лажна држава у листу својих грађана Бекенбауера покушавши да „обогати“ своју једнако лажну историју, а она права указује на то да је син оца истог имена рођен 1945. године, 11. септембра, у времену када није постојало ни К од државе Косово.

И он је то добро знао годинама уназад.

Зашто?

Један од разлога крије се у 1990. години када је његов син Штефан у 21. години одлучио да се пресели у Београд.

„Отишао сам из Немачке јер је тамо веома тешко младим играчима. Игра се тврдо, на снагу, техника и знање су у другом плану. Доминирају оштри и искусни играчи. Презиме Бекенбауер је за мене огроман терет, сви на мене гледају као на Францовог сина. Очекују ваљда од мене да играм као он. Очекивања су била велика и то бреме ме је натерало да размислим о одласку...“

Stephan Beckenbauer pic.twitter.com/7JN1Kn6Hm3

— Iconic Football Shirts (@Iconic_footbal1) July 21, 2023

Францов наследник је одлучио да дође у престоницу и даље актуелне СФР Југославије, у редове Црвене звезде за коју је одиграо један пријатељски меч против Палилулца.

Не можемо са сигурношћу знати, али није тешко закључити да је Франц био упућен у животну причу свога сина и одлуку да оде у Београд. У тадашњу СФРЈ, у тадашњу Србију са аутономном покрајином Косовом и Метохијом као њеним интегралним делом. Тада, сада и заувек.

„Чуо сам за Звезду. О њој се у Немачкој много зна. Знам да југословенски фудбал ужива углед због високе технике и изузетних појединаца. Надам се да сам нашао праву средину...“, говорио је Штефан за тадашњи реномирани часопис „Темпо“.

Није Штефан успео да нађе своје место у Звезди, вратио се у Немачку и 1997. године завршио каријеру, са свега 28 година. Преминуо је 2015, као 46-годишњак од последица тешке болести.

Велики губитак Франц није могао никада да прежали, највећи после смрти свог званичног оца истог имена.

Али, да ли је стварно било тако?

Франц Бекенбауер старији предмет је многих митова, а један од њих указује на то да он није биолошки отац потоње фудбалске легенде.

Шест година пре смрти Франца старијег извесни Живадин Милосављевић је у интервјуу за Политику изјавио да је убеђен да је отац Франца млађег.

@nlordbk Bila ona priča da je Bekenbauer Srbin, izvesni seljak gosn. Živadin Milosavljević medijima pričao da ga je lično napravio.

— грбвћ 🇷🇸 (@grbomadjija) September 21, 2014

Говорећи о свом животу током Другог светског рата, истакао је да је 1941. пао у заробљеништво као поднаредник југословенске војске и да је потом преко Бугарске и Румуније транспортован у логор у Милбергу, близу Лајпцига, где је остао и после пада нацистичке Немачке.

„Једног дана у градићу Делиц упозанао сам плавокосу девојку, зелених очију, средње висине, звала се Хелга или Ана Бекенбауер. Забављали смо се седам дана, њен отац је предложио да се венчамо. Ја сам на венчању рекао презиме Митровић, а не Милосављевић. Не знам зашто“, говорио је Живадин.

После два месеца је поново пао у логор и никада више није видео своју трудну супругу пошто је убрзо депортован у Југославију, у своје село Секурич где је у наредним годинама стигло писмо на име Живадина Митровића, али пошто таквог није било – људи из Месне канцеларије су га вратили.

Веровао је Живадин у приче да „тај Франц Бекенбауер“ личи на њега и да је негде изјавио да му је отац Југословен, али је дописник „Политике Експрес“ то демантовао, наводећи да Бекенбауер никада то није рекао, као и да отац његове мајке никада није одлазио из Минхена у друга места, додајући и да су се његови родитељи венчали 1938. године.

Сигурно је да славном фудбалеру није ишла у прилог прича о спорном пореклу, али да су случајеви о којима је Живадин говорио могући сведочи и пример Волфганга Пецолда, Немца из Дрездена који је тек ДНК анализом сазнао да му је отац заробљених из Србије, а не Рудолф Пецолд како је веровао током целог живота.

У шта је веровао Франц? Никада нећемо знати... Да ли је сасвим случајно његов син Штефан, од свих држава Европе, те 1990. године, пред рат и распад, дошао у Београд да покуша да се бави фудбалом? Да ли има истине у причама о подмићивању за немачко добијање организације Мундијала 2006. године? Да ли је више од зарађивања новца волео да не плати порез на исти?

„Ја нисам политичар, ја сам спортиста и упознат сам са прошлошћу и будућношћу развоја Косова. Урадићу све да косовски спорт буде прихваћен. Част ми је што сам први пут на Косову“, говорио је 2011. године Бекенбауер у Приштини.

И то је вероватно једина ствар у његовом ванфудбалском животу која није мистерија – косовски спорт никада није постојао нити ће постојати, ма колико УЕФА, ФИФА и друге спортске организације признавале сепаратизам и подржавале стварање лажне државе на територији једне суверене државе.

Нека спортска легенда почива у миру. О ванспортској ће судити историја. И Бог.

RIP Franz Beckenbauer. Another legend has left us 🖤

My father always said that Beckenbauer was the greatest player (aside from George Best) that he has ever seen live.

A big loss for German football and beyond pic.twitter.com/vRP0NZlJNk

— Die Roten Teufel UK (1.FC Kaiserslautern Fanclub) (@FCK_UK) January 8, 2024