Кључ Запада је да рат у Украјини траје што дуже – а шта ће онда од ње остати! /видео/

Тренутна екипа у Вашингтону нема жељу да дође до прекида рата у Украјини и због тога ће све своје ресурсе и могућности усмерити на то да изгине што више људи с обе стране фронта. Кључ Запада је, дакле, да тај рат траје и да исцрпе Русију што више, а од несрећне Украјине не знамо шта ће остати, каже Миша Ђурковић из Института за европске студије.

Двадесетчетвртог фебруара, каже наш саговорник, навршиће се две године од почетка Специјалне војне операције у Украјини, односно директне, нове фазе сукоба који је, иначе, почео 2014. и због тога сада улазимо у десет година ванредног ратног стања у неким подручјима те земље.

Трајна подела Украјине на два дела?

Потпуно је било јасно да ће Американци, јер се све бруталније види да је Европа окупиран простор, ратовати до последњег Украјинца. То је већ трагедија у којој је погинуло страховито много људи, званично је војна тајна колико данас људи живи у Украјини, а процене једног вашингтонског института су да тамо нема више од 20 милиона људи - говоримо о земљи која је 1991. имала 50 милиона становника.

„Професор Хајнц Гертнер (са Универзитета у Бечу) је рекао да се већ наслућује нека трајна подела Украјине на два дела и питање је где ће се и како ово завршити у смислу процена да Русија поприлично циља Одесу и да се заиста затвори део до Приднестровља, чиме ће Украјина, ако тај сценарио буде на снази, престати да буде црноморска земља. Према његовој процени, то би могле да буду две зоне са неком нестабилном али релативно дефинисаном границом типа корејског случаја,“ рекао је Ђурковић.

САД не могу да покрију све фронтове

Новост је што су се у међувремену поотварали и фронтови у другим деловима света , диверсификовали су се сукоби и на друге континенте. Иако је Израел у Појасу Газе планирао релативно краткорочну акцију, ипак ће се она наставити што захтева масовну помоћ САД које реално не могу да покрију све фронтове. Вашингтон не може истовремено Израелу и Украјини да шаље оружје и да пружа финансијску помоћ, поготово ако узмемо у обзир да се налазимо у години у којој се очекују избори у најбитнијим земљама света.

„Пресудни су председнички у Сједињеним Државама, који већ имају своју предисторију с прилично паничним покушајима неких држава да забране кандидатуру Доналду Трампу. То је, међутим за њега најпозитивнија кампања, јер сва истраживања показују да његов рејтинг расте након сваког напада. У Европи нас чекају значајни избори за Европски парламент који ће бити занимљиви, пре свега, због раста радикалне деснице и значајног унутрашњег сукоба између Европе конзервативаца и реформиста које подржавају САД и Велика Британија и, с друге стране, блока који не одустаје и који се залаже за неутралност,“ објашњава наш саговорник.

Америчким демократама је, додаје он, важна макар нека победа, иако ствари за њих поприлично лоше стоје и на Блиском истоку и у Украјини. Питање је какву ће стратегију имати, занимљиво је да ли би, у погледу Украјине, могли да потраже у овом тренутку неку врсту заустављања сукоба, јер је евидентно да ће та опција бити јака карта у рукама Доналда Трампа. Ђурковић каже да постоје тумачења која кажу да ово јесте припрема терена да се изврши притисак како би пацификација могла да се спроведе бар делимично ако не и потпуно.

Где је ту Србија

Када говоримо о Србији и њеној будућности, каже Ђурковић, више нико па чак ни у недавној изборној кампањи није помињао Европу и европске интеграције па чак ни водеће опозиционе странке. Дефакто европске интеграције су мртве, додаје наш саговорник, који се присетио једног његовог разговора са турским колегом у којем су се њих двојица шалили да ће Србија ући у ЕУ одмах после Турске. „Сви се играју симулације иако виде да од пријема нема ништа. Евроскептицизам у Србији је на врхунцу, не верујем да се за пријем у ЕУ залаже више од 30 одсто грађана, од чега је 20 процената глас мањина. Суштински, када се говори о реалним облицима повезивања видимо да је овде на делу сукобљавање великих сила – немачки Берлински процес који нико више не помиње и америчка идеја Отвореног Балкана која је заживела,“ рекао је наш саговорник.

Иако је свима јасно да од европских интеграција нема ништа, Ђурковић ипак упозорава на опасност од наставка имплементације онога што Брисел гура као систем вредности што је, сматра он, дугорочно погубно за Србију по низу основа, а пре свега на демографију. Због тога је, по његовом мишљењу, важно између осталог и поновно увођење обавезе служења војног рока, јер то утиче и на етничку свест, али и на солидарност младих људи.

Погледајте и: