Највећа година избора у историји: Шта ће свет изгласати 2024. /видео/

Срећним стицајем околности, у години за нама можда и није било новог светског рата, али је зато рата у свету и те како било. Уз раскошан деструктивни потенцијал да га и ове године буде барем исто толико. А поврх тога, да ситуацију и додатно закомпликује, 2024. година биће ”највећа година избора у историји”, каже рачуница магазин ”Економист”.

Гласаће се, наиме, у преко 60 земаља, у којима живи више од половине становника на свету – око четири милијарде људи – тако да, рачуна и ”Вашингтон пост”, овакве године избора неће бити све до 2048. Од Тајвана или Белорусије, преко Европског парламента, Русије, Ирана, Индије и Пакистана, до Сједињених Америчких Држава 5. новембра.

Стабилност и(ли) цензура

И сви су изгледи, констатује истим поводом портал ”Политико”, да ће доћи до ”потреса политичких институција и даљег подстицања геополитичких тензија”.

Што значи да ће очување унутрашње политичке стабилности бити један од кључних императива у геополитичкој слагалици у којој се свет налази. Јер је ово пре свега време преживљавања; развоја, наиме, може да буде само под условом да пре тога преживимо. Уосталом, ”2024. биће још луђа” од луде године која јој је претходила, предвиђа и контроверзни милијардер Илон Маск, и не делује да се том приликом шали да би привукао пажњу својих пратилаца на мрежи Икс.

Кад смо код тога, још један детаљ привлачи пажњу у форми злослутног предсказања. ”Као изборна година какве никад раније није било, 2024. донеће велике изазове и за друштвене мреже које ће морати да заштите интегритет избора онлајн, с мноштвом земаља које ће имати да покрију, а све са различитим језицима, културама и прописима”, прокоментарисала је за ”Политико” Кети Харбак, бивша директорка за јавну политику у ”Фејсбуку”. У преводу: треба очекивати још више онлајн цензуре него досад, а вероватно, јер је много тога одједном, и још хистеричније у односу на оно што смо већ навикли. Наравно, у име демократије.

Живот и смрт "демократије"

Ово стога што ћемо ”до краја 2024. знати да ли демократија живи, или умире”, како (мело)драматично упозорава Марија Реса, Филипинка одгајана у Сједињеним Америчким Државама, ауторка књиге ”Како се супротставити диктатору”, једна од оних политички коректних добитница Нобелове награде за мир која је и дефинитивно лишена пристојности још кад је Барак Обама 2009. постао њен лауреат.

Па у складу с тим и ”Вашингтон пост” указује да ова година ”доноси талас избора, а гласа се о глобалној демократији”, и опомиње да ”трећи талас демократије”, она ”стабилна експанзија демократских власти која је процветала после краја Хладног рата, током последње деценије бива заустављена. Избори се и даље одржавају, али широм света се политичка клима мења. У друштву за друштвом, нелибералне вредности и политичари који их заступају добијају све више моћи… ’Фридом хаус’, тинк-тенк из Вашингтона који надгледа здравље демократија, процењује да је у 2023. глобална слобода била у паду 17. годину за редом,” наводи ”Вашингтон пост”.

Шолц и Путин

Наравно, и ово је потребно разумети на адекватан начин, јер нису заиста у паду ни демократија ни слобода, него амерички утицај у свету који је свету досад подваљиван као слобода и демократија. Па отуда и сва цитирана забринутост.

Уосталом, ево предизборних података који ову врсту подвале разоткривају на егзактан начин. У Немачкој, која је по класификацијама разних ”Фридом хауса” стабилна демократија – зато што је у њој амерички утицај стабилно (пре)висок – влада влада Олафа Шолца чијим је радом задовољно 17 одсто грађана; док је Русија проглашена за аутократскуиз истих разлога из којих је Немачка демократска, а председник Владимир Путин има подршку 83 одсто грађана Русије, преноси ”Њузвик” истраживање Левада центра који је у Русији означен као страни, амерички агент. Што ће рећи да то свакако није руска пропаганда.

У складу с тим иде и очекивање да ће на председничким изборима 17. марта Русија изабрати, и добити, преко потребну стабилност у овим нестабилним временима, упркос очекиваним (и уобичајеним) покушајима разних страних агентура да подстакну унутрашње немире, у поквареној намери да је дестабилизују не би ли остварили своје циљеве; исте оне, узгред буди речено, које су остваривали док је демократијацветала тако да је опљачкана Русија пре четврт века банкротирала. Разуме се да ”Вашингтон пост” тад није био забринут, напротив.

Европски парламент и председник САД

Док је сада – хронолошким редом, почев од 6. до 9. јуна – ово гласило америчког естаблишмента забринуто због перспективе да ”крајња десница”, прецизније, она антисистемска десница, ”распаљена љутњом јавности због миграција и стагнирајуће економије ”, након уласка у политички мејнстрим ”свој врхунац достигне на изборима за ”. Тако да се чак наводи и да је ”сасвим могуће да различите снаге крајње деснице постану највећи појединачни блок” у новом сазиву Европског парламента; то, додуше, неће много утицати на састав нове Европске комисије – толики је, иначе, њен демократски капацитет – али ће ”такав успон екстремизма променити укупну динамику широм Европе”, прогнозира ”Вашингтон пост”. Док ”Политико” на истоветном трагу, указујући да су за мање од годину дана ове ”екстремистичке снаге” своју снагу увећале чак за око 50 одсто, опомиње и да оне ”исказују скептицизам у погледу наставка помоћи за Украјину, што отвара могућност сукоба са савезницима попут Америке”.

С тим што могућност сукоба и у самој Америци постаје све већа како се ближи традиционални први уторак после првог понедељка у новембру, 5. новембар и очекивани обрачун Доналда Трампа и Џоа Бајдена. Ако се Бајден пре тога негде не спотакне, и ако Трампа не елиминишу као кандидата, (зло)употребом 14. амандмана или неким другим средством.

О чему ће свет гласати ове године, и какав је избор пред њим? Ко ће из године избора изаћи (не)стабилнији? И какву нам будућност то доноси?

О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили су политиколог Александар Павић и професор међународних односа и геополитике Срђан Перишић.