Вапај западних медија: Без америчке помоћи Кијеву прети катастрофа

Наставља се убеђивање америчке јавности да мора да се настави војна помоћ Украјини. У случају да Вашингтон прекине подршку Кијеву то би могло да доведе до застрашујућих последица за Украјину и био би највећа грешка Америке у спољној политици од инвазије на Ирак 2003. године, изјавио је колумниста „Вашингтон поста“ Макс Бут.

Коментаришући постигнуте сагласности демократа и републиканаца у америчком Конгресу о издвајању око 1,6 хиљада милијарди долара за рад федералне владе у 2024. години, наводи да ће сада законодавци морати да потпишу споразуме о финансијама за подршку Израелу и Украјини.

„САД су исцрпеле средства за Украјину. У случају да Конгрес не предузме мере, последице ће за Украјину и свет бити ужасавајуће“, сматра Бут.

Наводи да би прекид подршке Кијеву био највећа грешка коју су САД дозволиле у спољној политици од инвазије на Ирак 2003. године и њене геополитичке последице ће бити још горе.

Према мишљењу директора вашингтонског Центра за анализу европске политике Алине Пољакове, престанак америчке помоћи ће довести до катастрофалних последица и до тога да ће Украјина на крају да доживи пораз.

„То ће значити да се улога САД као светског лидера смањује. Искрено говорећи, победа Русије у Украјини ће означити крај глобалног лидерства САД“, сматра она.

Вашингтонска администрација је у октобру прошле године послала Капитол хилу захтев за додатна издвајања у буџету у фискалној 2024. години која је у САД-у почела 1. октобра, пре свега да би помогла Израелу и Украјини, као и да се супротстави Кини и Русији у азијско-пацифичком региону. Власт на челу са америчким председником Џозефом Бајденом би хтела да добије око 106 милијарди долара.

Даља судбина захтева и алтернативних закона остаје нејасна. Низ републиканаца у Представничком дому и сенату Конгреса је у последње време против наставка пружања финансијске помоћи Кијеву. Републиканац и председник Доњег дома Мајк Џонсон је неколико пута упозоравао на намеру да се даља помоћ Украјини оштрије контролише на јужној граници САД. Слично је говорио и лидер републиканске мањине у Сенату Мич Маконел.

Америчка инвазија на Ирак

Војска међународне коалиције на челу са САД је 20. марта 2023. године почела велику војну операцију против Ирака која се зове „Ирачка слобода“. Приликом истраге која је спроведена у Ираку, инспектори Уједињених нација и америчка војска су закључили да Багдад, у време почетка војне операције, није имао програме за стварање оружја за масовно уништење и да није имао везе са „Ал-Каидом“ (организација забрањена у Руској Федерацији), а за шта је оптужен у Вашингтону.

Страна инвазија, свргавање председника Садама Хусејина и вишегодишњи рат су земљу довели до хаоса, до међуетничког и међурелигијског рата. Територија Ирака постала је платформа за бројне терористичке групе, укључујући „Ал-Каиду“ и ДАЕШ (Исламску државу, организација која је забрањена у Руској Федерацији).

До 2014. године се више од 60 одсто територије Ирака налазило под контролом ДАЕШ-а и крајем 2017. године су, уз подршку нове међународне коалиције под покровитељством Сједињених Америчких Држава, ирачке јединице очистиле територију земље од формација ове терористичке групе. Током рата и у периоду борбе против терориста, инфраструктура земље је уништена и Ирак се суочио са дубоким политичким и хуманитарним кризама.

Погледајте и: