„Ако волиш домовину - ћути“: Ко је убио најмистериознијег руског „старца‟?

Спаситељ Русије, талентовани преварант, светац или коњокрадица - тако се описује личност Григорија Распућина која је и даље под велом мистерије. Највећа је мистерија под каквим околностима је умро.

Око поднева 30. децембра 1916. године је један пролазник на Петровском мосту приметио мрље крви. Одмах је отишао у полицију и на лицу места је пронађена мушка ципела у близини. Доказ је одмах предат директору полиције Алексеју Васиљеву.

Испоставило се да је Григориј Распућин нестао, а имао је много непријатеља. Сељак из Тобољске губерније је дуго ишао по светим местима, док 1905. године није дошао у Санкт Петербург. У главном граду су почели да га позивају на догађаје, па је једном приликом представљен и царској породици. „Сибирски старац“ је, наводно, имао разне способности, па је могао и да младом насленику олакша проблеме јер је боловао од хемофилије.

Распућин је пре Првог светског рата играо важну улогу само у царским одајама. Николај II је у њему видео помоћ за болесног царевића и гаранцију да ће Алексеј бити жив и здрав. Све се променило када је избио рат. Руска војска је у августу 1915. године претрпела пораз. Цар је преузео врховну команду и отишао у Могиљев. Остала је његова супруга Александра Фјодоровна која није имала искуство у управљању, истовремено се и погоршала болест наследника, а самим тим је утицај Распућина порастао.

У народу су почеле гласине да је крив Распућин и императорка Немица који воде Русију у пропаст. Незадовољство је било и у високим круговима, сви министри су се удаљили од цара.

Остало је само да се схвати ко је подигао руку на „Божијег човека“. Алексеј Васиљев је брзо сакупио сведочења Распућинових рођака и познаника.

„Изашла сам из стана у седам сати увече и вратила се око једанаест. Када сам одлазила у кревет, отац ми је рекао да ће ноћу отићи у посету Малом", рекла је ћерка Матрена.

Слушкина Катарина Потемкина је такође сведочила и рекла да је он дуго лежао у кревету у циплама, а затим се спустио у кухињу и замолио је да му закопча кошуљу. У том тренутку се чуло звоно на вратима, погледао је и рекао да нема никога.

„У то време сам била у кухињи и видела сам да је дошао Мали, то јест, познат ми је као муж кнегиње Ирине Александровне. Убрзо је Распућин изашао, а ја сам у то време лежала у кревету. Григорије Јефимовић је тихо рекао да је закључао улазна врата, да ће изаћи кроз задња врата и да ће се вратити", сведочила је Потеркина.

„Из уста му је ишла пена и крв"

Супруг Ирине Александрове је Феликс Јусупов. Полиција је имала и изјаву Степана Власјука који је служио у околини кнежевог дворца на реци Мојка.

Око четири сата ујутро чуо је неколико пуцања. Полицајац је отишао да види одакле се чује пуцањ, али су му рекли да је убијен пас. Након што је прегледао двориште, Власјук је хтео да оде, али га је слуга позвао да уђе.

Изашао је домаћин Јусупов и непознати човек у војној униформи. Представио се као члан Државне думе Пуришкевич и питао госта да ли је Рус, да ли верује у Бога и поштује цара?Он је рекао да не познаје Распућина, али да је чуо за њега. Непознати човек му је рекао да је Распућин погинуо и да је то тајна. Рођаци су потврдили да су на Петровском мосту пронашли ципелу која припада Распућину. Рониоци су са дна Неве извадили тело које је било унакажено, руке и ноге су везане конопцима, ланац је причвршћен за ноге да тело не би испливало.

Јусупов је прво порицао да је учествовао у убиству, али је након неколико година у својим мемоарима писао детаљно о тој ноћи. Осим Феликса Феликсовича, учествовао је и Пуришкевић, велики кнез Дмитрије Павлович, поручник Сергеј Сухотин и доктор Станислав Лазоверт.

Јусупов је тврдио да је позвао Распућина у своју палату и обећао да ће га упознати са лепом женом. Лазаверт је на колач додао цијанид. Отров није одмах деловао на Распућина, па је јусупов пуцао у њега. Распућин је у једном тренутку скочио, кренула му је пена на уста, а затим и крв. Наводно је Распућин у таквом стању побегао из палате и покушао да се сакрије. На улици га је Пуришкевић два пута упуцао у леђа.

Жртва велике игре

Верзија о којој је Јусупов причао има неколико неразјашњених питања. Распућина су веома добро знали и он није јео слатко, јер је он наводио да то штети његовим чудесним способностима.

Осим тога, из сведочења је јасно да су у жртви пронађена три метка, један од Јусупов и два од Пуришкевића. Обојица су пуцали у леђа, али на полицијским фотографијама леша се виде ране од ватреног оружја, од којих је једна на сред чела.

Експерт Дмитриј Косоротов, који је радио аутопсију, је приметио да су сва три метка различитог калибра. Питање је ко је трећи пуцао?

Историчари су сматрали да је то Дмитриј Павлович, официр и херој источно-пруске операције 1914. Године и сматрали су да је његов брат пуцао у Распућина. Након скоро сто година су британски екпсерти организовали истрагу са Скотланд јардом. Потврдили су да је убица Освалд Рејнер агент тајне обавештајне службе, претече МИ-6. Сматрали су да је основни мотив јер се Британија плашила да ће Распућин искоростити свој утицај на Николаја II и његову жену и натерати га да потпише мир са Немачком.

Интересантно је да је Британац спалио своју архиву и тако није откривена тајна о смрти Распућина, али је остала најтајанственија смрт XX века.