Запад поново у опасности: Научници истражују тајанствене подземне потресе

Северним земљама прети опасна природна појава, јер се на северу Европе, у Сједињеним Америчким Државама и Канади почетком зиме формирају тајанствени подземни потреси, куће се тресу и руше се путеви.

Куће се тресу

Током јутра 2. јануара 1999. године су се зачули велики удари и подземни потреси који су пробудили становнике града Рендолф у америчкој држави Масачусетс. Полиција је примила десетине позива уплашених грађана.

„Цела кућа се померала, слике су падале са зидова, звониле су чаше, стакла на прозорима, чуле су се аутомобилске сирене“, писале су тада локалне новине. Људи су се питали да ли је то земљотрес или експлозија.

У науци се то назива – потрес од мраза, који се јавља у северним подручјима када температура ваздуха нагло падне. О њима се знало још у XIX веку, а овај феномен је проучавао научник Андреј Никонов из Института за физику Земље „Шмит“ Руске академије наука.

Становници северног дела Европе и Сибира су били сведоци тих потреса који су били најинтензивнији у јануару.

Немачки научник Гутенберг је 1912. године претпоставио да је то повезано са смрзавањем тла, али су тек у XX веку на то обратили пажњу.

Никонов је дошао до закључка да се ти потреси јављају ноћу или рано ујутро и најчешће у близини низија, водених површина и влажног тла. Услов је да температура ваздуха нагло падне за 10-20 степени.

Потреси се осећају стотинама метара унаоколо, а највише неколико километара, јако су бучни и јављају се велике пукотине. Овакви потреси су познати научницима који проучавају Антарктид и лед у језеру Бајкал.

Потреси настали од мраза су се последњих година појављивали у Финској, САД (у Чикагу), Канади (у Отави провинцији Алберта).

О серији подземних потреса су 6. јануара 2016. године обавестили становници финског Оула. Чули су јаке ударце, осетили колебање тла, а затим видели пукотине у земљи. Сеизмолошка станица је на 14 километара забележила низ необичних локалних потреса.

Том приликом се уништавају путеви и друге површине на којима нема снега. Научници Универзитета Оулу су открили да се ови потреси догађају и у блатњавим подручјима у којима се скупља вода, најчешћ у кишним месецима или почетком зиме, али када се температура нагло спусти до минус 20 степени. Како би дошло до пуцања тла потребно је да земља промрзне у дебљини од минимум пет сантиметара. Пукотине су веома дубоке и могу да оштете зграде, темеље, цевоводе, гасоводе и путеве.

Научници тврде да се ови потреси могу предвидети ако се прати прогноза.

Неопходан надзор

„Потреси након замрзавања тла су сеизмички догађаји који су изазвани изненадним пуцањем замрзнутог земљишта или планинских стена, засићених водом или ледом. Понекад се погрешно сматра да је то обичан земљотрес, јер постоји разлика. Потреси након замрзавања имају малу амплитуду и сеизмографи их неће регистровати. Поред тога, потреси су локализивани и у неким случајевима се не шире више од неколико стотина метара од извора потреса“, рекао је руски научник Михаил Волков.

Истакао је да су за то потребне ниске температуре и да је то разлог што се ови потреси дешавају у САД-у, Канади, Финској, на Исланду и у Данској. У Русији се јављају у северним и северноисточним регионима, као и у Јакутији, Иркутској области и у Краснојарском крају.

Експерт наводи да у Русији постоји 140 пунктова на којима се прати температура земље. Он истиче да је у мају у Салехарду, на северу Русије, отворен први пункт за мониторинг. Закључио је да ће целокупна мрежа за надзор бити формирана до краја 2025. године на читавој територији Руске Федерације.

Погледајте и: