Западне земље усред Београда притисле Србију да напусти војну неутралност

Јавна дебата на тему концепта војне неутралности и односа Србије и НАТО одржана данас у Београду, као да се претворила у перфидан притисак западних земаља да Београд практично одустане од неутралности и да се приближи западној алијанси.

Укратко, представници западних држава декларативно подржавају неутралност Србије, али суштински од ње захтевају да се јасно определи у новој геополитичкој светској игри.

Шеф Канцеларије НАТО за везу у Београду Ђанпјеро Романо оценио је да партнерство Србије и НАТО напредује из године у годину и да су „Србија и Алијанса ближи него што изгледа на први поглед“.

„Србија је наш важан партнер, јер она не само да подржава наше циљеве, већ је и наш пријатељ, који ради са нама заједно на промоцији безбедности и стабилности на различитим балканским и атлантским областима. Србија сарађује са Атлантиком на многим различитим нивоима - и у политичким, војним и научним доменима“, рекао је Романо.

Како је навео, сарадња помаже заједнички развој, а тиме се унапређује и политички дијалог и разумевање, уз пуно поштовање политике неутралности Србије.

Шведска је „препоруку“ Србији објаснила на сопственом примеру. Амбасадор те земље у Србији Аника Бен Давид подсетила је да је њена земља примењивала концепт неутралности око две стотине година, али да су промењене околности утицале на заокрет и захтев НАТО за прикључењем.

„На Србији је да одлучи да ли је неутралност за њу одржива, да ли жели да остане неутрална или не. Ми можемо да понудимо наше искуство које се убрзано мењало у протекле две године, од почетка рата у Украјини. Сматрамо да је реч о претњи читавом европском континенту, а и шире. Ниједна земља није поштеђена безбедносних претњи и претњи по слободу и привреду. Ниједна земља није острво“, истакла је Бен Давид.

Амбасадор Финске у Србији Никлас Линдквист је изјавио да је у његовој земљи подршка чланству у Алијанси порасла. Како је рекао, пре догађаја у Украјини циљ Финске био је да се држи подаље од оба блока, али је по уласку у Европску унију то постало донекле невалидно.

Амбасадор Аустрије у Србији Кристијан Ебнер рекао је да Аустрија, као војно неутрална земља, поступа у духу солидарности са ЕУ и да је њена неутралност војна, али не и политичка и идеолошка.

Заменица амбасадора Швајцарске у Србији Саскиа Салцман изјавила је да је неутралност суштина њене земље, која делује у обезбеђивању ширег мира. Како каже, неутралност не значи индиферентност.

Државни секретар министарства одбране Немања Старовић изјавио је да је војна неутралност Србије заснована на одлуци Народне скупштине да у децембру 2007. године усвоји Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије.

„Опредељење за војну неутралност је политичка одлука која изражава став да земља није заинтересована за приступање постојећим војним савезима, али и да ће наставити да развија спољно-политичке односе“, рекао је Старовић и појаснио да Србија води своју политику у области безбедности и одбране самостално, настојећи да у складу са могућностима допринесе миру, решавајући све спорове политичким средствима, без употребе силе. Додао је да, иако милитарно неутрална, Србија креира и развија партнерске односе у областима економије и здравства са земљама широм света, као и са међународним организацијама.

Погледајте и: