На Мокрој Гори не владају надзорне камере него - слобода

Седамнаести Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“ биће одржан од 23. до 27. јануара у Дрвенграду, а награда „Дрво живота“ за будуће филмове биће уручена италијанском редитељу Матеу Гаронеу, за кога оснивач фестивала Емир Кустурица каже да је данас један од најбољих аутора.

Гароне је већ два пута био гост „Кустендорфа“, а овога пута долази са филмом „Ја, капетан“ за који је добио Сребрног лава за најбољу режију у Венецији.

Поред Гаронеовог остварења, у програму „Савремене теденције“ биће приказани и филмови „Комаданте“ Едоарда де Ангелиса који је отворио венецијански фестивал, вишеструко награђени „Lost Country“ Владимира Перишића, документарац „Последњи моторни брод“ руског редитеља Иље Жељтјакова и учесник Филмског фестивала у Берлину „Disco Boy“ италијанског редитеља Ђакома Абруцезеа.

Сви они ће бити и гости фестивала, а Кустурица са поносом истиче да су Де Ангелис и Абруцезе не тако давно учествовали у такмичарском програму „Кустендорфа“ са својим студентским радовима.

Своје прве „филмске кораке“ у Дрвенграду су направили и редитељи који ће ове године своје дугометражне филмове приказати у селекцији „Нови аутори“: Соња Карпуњина из Русије („Хоћу мужа“), Базил Халил („Викенд у Гази“), Али Асгари и Алиреза Хатами („Земаљски стихови“) и Лука Попадић („Моја швајцарска војска“).

Емир Кустурица: Најважније је да се бавимо слободом и ту слободу пласирамо кроз оно најлепше од људског рода

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Филмови и аутори из целог света

За Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичиће се 17 краткометражних филмова студената и младих аутора из Србије, Аустрије, Финске, Грчке, Пољске, Шведске, Немачке, САД, Египта, Мексика, Узбекистана, Северне Македоније, Индије, Чешке, Хрватске и Русије, који су одабрани од 536 пријављених.

„Код нас се обично фестивали ограничавају на регионалну сарадњу од које ми се скупи у грлу. Постоји један једини језик који филм успоставља, а то је универзални светски језик. Због идеје да је регионално важно, а светско није, Румуни су у кинематографији испред нас једно 10-20 година зато што тематски и формално прате своје импулсе, а не америчке и друге који лако улазе у Србију“, истиче Кустурица.

А најлепше што се догађа на Мећавнику, сматра Кустурица, јесте што долазе људи из читавог света:

„Да не постоји хипотека никакве политичке и идеолошке затрованости показује да долазе и аутори из Сједињених Америчких Држава, Немачке… Изгледа да захваљујући филму, људи после свих драматичних догађаја последње три године скидају плаштеве предрасуда и стижу код нас. Највеће задовољство је видети испред себе људе који представљају читав свет, а ми бирамо најбоље филмове из читавог света“.

Борба против просташтва

Он подсећа да су пре 18 година имали „велику идеју да се боре против просташтва које је у међувремену још више завладало Србијом и које се шири углавном од телевизијских сигнала и доноси нам оне пробне балоне будућности које су најављене у Орвеловим, Хакслијевим причама и код Зиновљева“:

„У таквом једном свету измакнути од вреве и гужве суочени смо са филмовима који се праве из дубоког егзистенцијалног разлога, а не због тога да би у својој околини представљали неког редитеља или глумца и глумицу“.

Та улога „Кустендорфа“ постаје, како Кустурица наглашава за Спутњик, још важнија са свим променама у свету:

„У промењеним околностима нама јако добро дође што се повећава број простачких медија и иступа. Та конзистентност и константност идеје да се филмом и музиком улепшава и умногоме оплемењује људски род остаје као једна од мисија које су најважније“.

Слоган 17. „Кустендорфа“ је „Not surveillance, cinematography“.

„Најважније је да се бавимо слободом и ту слободу пласирамо кроз оно најлепше од људског рода. Фестивал треба да говори о слободном филму, а не о надзорним камерама. Естетика филма све више се своди на естетику надзорних камера које не унапређују и не стварају фикцију него преносе реалност у најсуровијој форми. Ако живите у Србији ви можете да повучете неки новац из Филмског центра, а онда тражите спонзоре и разне фондове. Сви они креирају естетику филма. Највећи проблем српског филма је управо у томе што је уведена аутоцензура и новац добијају они који мисле како је замислио трансатлански мост или неки немачки фонд или Маршалов план који давањем средстава одређују циљ“.

Млади имају критички став

Млади људи, који долазе на „Кустендорф“ са својим првим кратким филмовима, окренути су, према Кустуричиним речима, личним проблемима са одређеном друштвеном критиком и дистанцом:

„То је феномен који је пратио наше одрастање и велике ауторе који су се дистанцирали од званичне политике и имали право да говоре о слободи. У међувремену преко Холивуда је дошло до суше у којој критичка дистанца више не постоји. Немамо више филмове о томе како су ратовали у Вијетнаму, како живе наркомани. Сада је све изгланцано, увијено у форму која не пружа никакво узбуђење. Критичка дистанца је код младих приметљива, али када крену фондови да им одређују и укус и садржај, онда се томе прилагођавају. Вртети том камером, премештати с леве на десно, укрштати погледе и људска осећања није лако и онда се погубе, па још када им продуцент шапне 'твоје време истиче', онда филм у монтажи једва склопе. Филмови које ћемо гледати на фестивалу немају тај бич над собом и омогућавају да се човек и узбуди“.

Јубилеји Мастројанија и Марлона Бранда

Најбоље филмове у такмичарском програму одабраће италијански писац Сандро Веронези, српска глумица Бојана Панић, филмски режисер из Узбекистана Музафаркон Еркинов, а о награди „Вилко Филач“ одлучиваће директори фотографије Владан Радовић из Рима и Мишел Аматје из Француске.

У оквиру програма „Ретроспектива великана“ биће приказани филмови „На доковима Њујорка“ Елије Казана из 1954., неми филм „Похлепа“ Ериха фон Штрохајма из 1924, „Дрво жеља“ грузијског аутора Тенгиза Абуладзеа из 1976. и Фелинијев филм „Осам и по“, чиме ће бити обележена стогодишњица настанка „Похлепе“ и рођења филмских великана Марчела Мастројанија, Марлона Бранда и Тенгиза Абуладзеа.