Први пут у историји: ЕУ објављује економски рат својој чланици – због Русије

Уколико би се показало да је план бриселске бирократије да саботира мађарску економију због њеног противљења финансијској помоћи Украјини тачан, то би значило да је ЕУ објавила економски рат једној својој чланици. И то први пут у историји.

Да Брисел намерава да поведе економски рат против Мађарске открио је амерички „Фајненшел тајмс“ – према документу у који је овај амерички економски магазин имао увид, Европска унија могла би да саботира привреду Мађарске и блокира средства која јој припадају из европских фондова, ако не укине вето на помоћ Кијеву на самиту у Бриселу 1. фебруара. Стратегија је усмерена на „економске слабости“ Мађарске и осмишљена да угрози њену валуту.

Брисел ставља либерализам на пробу

Према речима професора међународних односа са бањалучког универзитета др Милоша Шолаје, Мађарска би сасвим сигурно претрпела економску штету уколико би Брисел против ње повео економски рат.

„У ствари, то би биле и званично економске санкције, које би у негативном смислу утицале на мађарску економију, с обзиром да је Мађарска земља ЕУ и има развијене економске односе са њом, посебно из времена када је постала чланица. У њу је ушло јако много капитала из ЕУ, тако би то Мађарској постало проблем“, каже он.

Међутим, то и није највећи проблем – наш саговорник наводи да је северни српски сусед био један од најсветлијих примера транзиције једне земље од државе бирократског социјализма у либералну демократију. Намером Брисела, либерална демократија стављена је на пробу јер Европа на тај начин према једној од својих чланица употребљава политике грубог условљавања, које су, како каже, и иначе претераније него што би требало да буду, што највише осећају земље које су у процесу учлањења.

„Ово би био пример изражене политике условљавања према једној од чланица, која истина опонира многим европским политикама, али не треба сметнути са ума да би истински принципи либерализма значили и борбу различитих мишљења, различитих ставова. Уколико би то било унисоно, то би била само западна варијанта бившег совјетског социјализма“, сматра Шолаја.

Како са Западним Балканом, тако и са Мађарском

Приступ Брисела према Мађарској упоредив је и са политиком ЕУ према државама Западног Балкана, које Европска унија условљава за добијање финансијске помоћи од шест милијарди евра увођењем санкција Русији, додаје Шолаја.

Од почетка проширења ка истоку, ЕУ политичким и економским уценама покушава да у државе које јој се придружују уведе оно што назива „стандардима понашања“.

„Таква политика условљавања може се, на одређен сада начин превести и на Мађарску. Ово би било први пут да се унутар ЕУ развија овако снажан ниво условљавања. Тешко је рећи да ли ће се то претворити у званичну политику, да ли ће проћи и у којој ће мери бити осетљива на мађарску политику“, констатује Шолаја.

Са друге стране, уколико би Брисел повео економски рат против једне од својих чланица, у питање би била доведена и политика проширења која је већ компромитована. Државе Западног Балкана много су више урадиле и, на крају крајева, имале су бољу стартну позицију од Грузије, Молдавије и Украјине, а сада су у другом плану европских интереса.

ЕУ сада мора да балансира између идеолошке, политичке и финансијске подршке Украјини и суштинске подршке процесима реформи и трансформацијама унутар својих редова, истиче Шолаја.

„То је у поприлично великом нескладу, тако да земље које су сада у формалном процесу приступања, попут Србије, БиХ, Албаније, Црне Горе и Северне Македоније постају све више подложне европскетицизму. Он ће нарочито бити изражен после оваквог односа према Мађарској. Можда ће се поставити и питање преиспитивања самих политика које се односе на приступ ЕУ“, сматра Шолаја.

Наш саговорник напомиње да Мађарска није једина чланица против које би Брисел могао да употреби средства финансијске уцене како би их приволео да играју како европска бирократија свира. Ту су још и Словачка и Пољска. Све у свему, ради се о лошој поруци за државе које су недавно постале чланице и државе које желе учлањење, закључује Шолаја.