Желимир Жилник добитник награде „Београдски победник“ 52. ФЕСТ-а

Овогодишњи „Београдски победник“ за изузетан допринос филмској уметности, који додељује Међународни филмски фестивал - ФЕСТ, припао је редитељу Желимиру Жилнику.

Жилник је један од најзначајнијих и најплоднијих редитеља наше кинематографије.

Спада у кључне фигуре и зачетнике српског и југословенског модернистичког филма, али његов опус увелико надилази тај период и протеже се до данашњих дана, истичу организатори ФЕСТ-а.

У својој безмало шест деценија дугој каријери Жилник је снимио око 60 филмова.

Његови први професионални документарни филмови, „Журнал о омладини на селу, зими“, „Пионири малени ми смо војска права “ и „Незапослени људи“, постигли су велики успех на Београдском фестивалу кратког играног, анимираног и документарног филма.

Жилников први играни филм „Рани радови“ (1969), гротеска о групи младих протагониста који шире своја бескомпромисна марксистичка уверења по руралним пределима Војводине, освојио је Златног медведа на Берлиналу. Жилнику је тада имао27 година.

Након проблема са цензуром и опструкцијама, почетком седамдесетих Жилник је отишао у Немачку и снимио седам кратких филмова, као и дугометражни играни филм „Рај“ (1976).

Ти филмови су међу првима третирали тему гастарбајтера у Немачкој.

Крајем седамдесетих се вратио у СФРЈ, а директор Српског народног позоришта Милош Хаџић укључио га је у позоришни рад.

У том периоду сарађивао је са браћом Вранешевић из „Лабораторије звука” икрајњи резултат је „Гастарбајтер опера“која је премијеру доживела 1977. године.

Почео једа режира филмове и доку-драме за ТВ Београд и ТВ Нови Сад.

Неке од њих награђиване су на телевизијским фестивалима у земљи и иностранству.

Осамдесетих година, филмовима као што су „Друга генерација“ или „Како се калио челик“ тематизују наговештај политичких и социјалних промена у тадашњој Југославији.

Велики пажњу јавности изазвао је касније и филм „Тито по други пут међу Србима“ (1994).

Током осамдесетих и деведесетих у независним продукцијама, настали су и Жилникови играни филмови који су добили најзначајније награде домаћих фестивала, а остварење „Marble Ass” специјалну награду „Teddy Bear“ на Берлиналу 1995.

Проблеми у земљама централне и источне Европе, а нарочито проблеми избеглиштва и миграција на граници са Европском унијом, Жилнику су били инспирација за тематски циклус у којем је снимио филмове „Кенеди се враћа кући“ (2003), „Где је Кенеди био две године“ (2005), „Европа преко плота“ (2005), „Дестинација Сербистан“ (2015), и „Најлепша земља на свету“ (2018).

Жилник је рођен у Нишу, у логору 1942. године. Родитељи су му били илегалци, који су склопили један од првих партизанских бракова, а детињство је провео у Земуну код бабе и деде. Касније је прешао код тетке у Нови Сад.

У његовим филмовима играла су позната имена српског глумишта, али су се, захваљујући њему, неки и прославили у филмској индустрији.

Покретне слике из Жилникове „радионице” приказиване су на скоро свим меридијанима, а бројни радови уврштени су у колекције иностраних арт галерија и музеја савремене уметности.

Добитник је награда за животно дело Филмског фестивала Херцег Нови и Фестивала ауторског филма. Припала му је и награда Централноевропске иницијативе на 30. Филмском фестивалу у Трсту.

Његова дела се у различитим ретроспективама данас приказују у читавом свету.

Погледајте и: