„Целе ноћи се чуо погребни марш“: Руска војска звучним сигналима деморализује украјинске војнике

Руски војници у јединицама за психолошке операције не учествују у јуришним акцијама и не уништавају упоришта непријатеља, али звучним сигналима приморавају украјинску војску да се преда. Откривамо како функционише јединица на јужнодоњецком правцу.

Јединице руске војске које раде на радио-дифузним станицама ЗС-88 на оклопним транспортерима БТР-80 се крећу сеоским путем ка пункту где се привремено чува техника.

У пет сати ујутро је војска устала, јер већ око пола осам би требало да крене на задатак. Војска креће у разним временским периодима, али је важно да буде још тамно.

„Ми се бавимо уништавањем морално-психолошког стања непријатеља различитим звуцима. Украјинска војска је покренула лов на нас. Међутим, када је тамно и кишовито време много је мања вероватноћа да ће нас видети“, објаснио је руски командир под надимком Дед.

„Одвући противника од себе“

Дед је активан у једној психолошкој операцији већ 15 година, али је на чело командира посаде ЗС-88 дошао недавно. На његовом панциру се испод ранца налази мала играчка која је талисман у облику медведа. То је поклон неког детета, јер се разне играчке доносе војницима који учествују у специјалној војној операцији.

Возач и механичар са надимком Леши извози оклопно возило из импровизоване гараже. Дед му спушта рампу и улази оператер на митраљезу који има надимак Бојара.

Он је у војсци већ десет година, а у специјалној војној операцији је већ годину дана. Међутим, у посаду ЗС-88 је пребачен пре месец и по дана. Бојара је одговоран за маршруту и прати шта се дешава у околини током кретања.

Оклопни транспортер се од противника налази на око један километар. Сви поклопци оклопног возила се затварају, а кула се окрећу према непријатељским позицијама. Сирене се чују као звук кретања тешке технике на гусеницама.

Како један од њих каже, њихов основни задатак је да се одвуче пажња, да се лажни маневри спроводе, како би руским јуришним јединицама, које се налазе на другом месту, било много лакше.

Звук се емитује на удаљености од три до пет километара, али посада којом руководи Дед ради на мањој удаљености како би постигла бољи резултат. Њихов рекорд је 700 метара до првог упоришта, где је био непријатељ.

„Вероватно нас сада могу пратити ‘птице’. Украјинска војска мора да схвати да ли је то заиста техника или је мамац. Момци су нас прекјуче упозорили тако да смо приликом реализације задатка били веома опрезни“, нагласио је Дед.

„Аутомобил је непредвидива ствар“

Док се у рејону из сирена чују звуци тенкова и оклопне технике, механичар оклопног транспортера Леши је опрезан. У случају опасности, прво ће морати да реагује, било да је то лет авиона или дрон, и брзо ће донети одлуку о избору места за окретање и одлазак са тог места.

„Сваки аутомобил је непредвидива ствар. Како вас не би изневерио морате да бринете о њему. Већ сам се навикао на овај аутомобил, и није ме изневерио", каже Леши који најдуже од свих ради на ЗС-88.

Пет сати погребног марша

Посада, након 20 минута емитовања звука, почиње да се враћа.

„У правцу Изјума смо ушли у шуму и од један сата до пет ујутро смо емитовали погребни марш помешан са плачем деце и женским крицима. Ваздух се у шуми тако ширио да је било немогуће схватити где се налазимо. То је веома деморализовало непријатеља. Украјинци су се жалили на нашу звучну станицу и давали су упутства да нас треба уништити", прича Лешије.

Јединица за прихолошке операције Оружаних снага Русије ради на свим правцима од почетка специјалне војне операције. Понекад се на противника делује звуком, а некада дроновима или специјалном муницијом која носи летке.

„Ако се пет сати непријатељу емитује погребни марш, његово морално-психолошко стање значајно опада. Дешавало се да су наши војници након наших акција заробили украјинске војнике, они се нису ни одупирали, јер су се осећали деморалисано. Неки су чак и плакали јер су чули презимена погинулих или су препознали неке рођаке или пријатеље. То је разлог што верујем да наш рад доноси позитиван резултат. Осим тога, имамо предност у овој области, јер непријатељ нема такву опрему", закључио је командир Дед.