Синиша Цветић о филму „Јорговани": „Рањеног орла" смо окренули наглавачке

У биоскопе иду тинејџери којима су тржни центри постали места збивања, док старија публика, са развијенијим укусом, филмове гледа из своје собе на Нетфликсу или ХБО-у. То утиче на оне који улажу у филм - да ли ће он бити за платформу или биоскоп, а идеја редитеља је да у хаосу тржишта очува свој интегритет и визију, каже редитељ Синиша Цветић.

Након великог фестивалског успеха са дебитантским филмом „Усековање“ редитељ Синиша Цветић и сценариста Давид Јаковљевић снимили су комедију „Јорговани“ која ће премијерно бити приказана 27. фебруара у такмичарском програму 52. ФЕСТ-а.

Цветић за Спутњик открива како су дошли на идеју за нови филм, колико тржиште утиче на тему филма, али и како је било снимати филм са великанима српске и југословенске кинематографије.

Ваш претходни филм „Усековање“ имао је велики успех на фестивалима, од Сопота преко Ниша па све до Москве. Овога пута стартујете пред ФЕСТ-овом публиком. Да ли је трема већа, каква су очекивања?

- Морам признати да је јако узбудљиво и радујем се. ФЕСТ је фестивал на коме сам почео да гледам филмове као мали ево сад је мој филм у такмичарском програму што је заиста забавно. Биће још два српска филма Младена и Марка Ђорђевића, које волим и поштујем и драго ми је што ћу се такмичити са њима.

У претходном филму сте причу, која је у основи драма – учинили занимљивом и духовитом. Да ли се поново играте жанровима?

- Дефинитивно. Као и „Усековање“ и овај филм је камеран. Прича почиње на додели награда и онда идемо у вилу продуцента где се одиграва прослава. И овде имамо породицу, која није права породица, него филмска. Радећи у овом послу, стекао сама утисак да људи на снимањима, поготово серија, проводе јако много времена заједно и екипа постаје као алтернативна породица са којом проводиш више времена него са правом породицом. У 'Усековању' имамо праву породицу која се распада, овде имамо такође људе чији животи зависе једни од других, али на прослави награде се распадају. Тако да и овај филм има елементе комедије и драме.

Небојша Дугалић и Мима Караџић у филму "Јорговани"

© Фото : Спутњику уступио Кошутњак филм

Да ли је камерна атмосфера за вас савршен полигон за бављење психологијом карактера?

- Камерна атмосфера је резултат продукционих околности. Лакше је снимити филм када имамо једну или две локације. Мој сценариста и ја волимо да се фокусирамо на ликове и њихове односе јер немамо средстава да снимамо велике сцене са много људи. Онда покушавамо да учинимо ствар што занимљивијом између ликова. Мислим да је небитно да ли се сцена дешава испред капија Мордора или у некој соби, докле су ликови интересантни, драма ће бити узбудљива. Док је „Усековање“ утемељен у реализму, овде се више забављамо са јунацима и мало су ишчашенији.

„Јорговани” су најављени као сатирична прича о лицу и наличју домаће кинематографије. Сви замишљамо живот глумаца као гламурозан - они су популарни, вољени, успешни, раде диван посао… Да ли је заиста тако?

- Док гледамо филм схватамо да су њихови животи слични нашим, да су људи као и ми, само што морају да се носе са теретом популарности. Њихови проблеми су проблеми обичних људи - неусклађени романтични односи, неусклађена животна очекивања, несигуност у себе, неповерење у друге. Сви ми патимо од истих ствари небитно да ли смо популарни или не.

Колико популарност утиче на те њихове проблеме и међусобне односе?

- Нисмо се бавили том темом, већ смо желели да прикажемо како они функционишу унутар те своје заједнице. Шта је уопште критериријум популарности? Толико људи је данас популарно. Данас је тако лако бити популаран да је то постала свакодневица. Ако ја имам сада 2.000 пратилаца на Инстаграму и свака моја објава има велики број лајкова, онда себе могу сматрати популарним. Мислим да се људи прилагођавају томе да су популарни и данас то није ништа специјално.

Иван Босиљчић и Слобода Мићаловић у филму "Јорговани"

© Фото : Спутњику уступио ЦЕБЕФ/ФЕСТ промо

После више од 15 година Слобода Мићаловић и Иван Босиљчић су поново партнери у главним улогама. Да ли је то био намеран избор?

- Продуцент Зоран Јанковић из Кошутњак филма са којим смо радили и „Усековање“, пришао је Давиду и мени и предложио да направимо комедију са циљем да буде биоскопски хит. Био је то занимљив изазов, али нисмо имали идеју за филм, а камоли за нешто што би могао да буде биоскопски хит. У то време је био популаран случај Џони Деп - Амбер Херд и Давид и ја смо се запитали који глумци код нас би било интересантно да пролазе кроз неку такву драму. Схватимо Иван Босиљчић и Слобода Мићаловић, познати по серијама „Рањени орао“ и „Непобедиво срце“. Онда смо смислили причу да су они глумачки пар, да пролазе личну драму - у браку су који се распада баш на тој прослави. Док су те серије љубавне, мелодрамске, филм је дубоко ироничан и сатиричан. Овде видимо људску страну, другу страну новчића. Док су у „Рањеном орлу“ и „Непобедивом срцу“ романтизовани, представљају неке архетипове, ми их окрећемо наглавачке и мислим да је то узбудљиво у нашем филму.

Постоји ли рецепт за биоскопски хит?

- Не знам. Ово ће бити експеримент. Ми смо јако брзо смислили овај филм. Од тренутка када нам је продуцент предложио да снимамо филм па до тренутка када смо почели да зовемо глумце, прошло је четири месеца. Давид и ја смо јако млади и не знамо још да ли постоји формула за биоскопски хит. Наша претпоставка је била да треба да имамо познате глумце и треба да буде комедија.

Колики је утицај тржишта на филмске ауторе продуцената?

- Публика која иде у биоскопе се променила. Постоје платформе и одређен слој људи је навикао да гледа филмове код куће. Биоскопи више нису свуда по граду већ су сконцентрисани у тржним центрима и публика која иде у биоскопе је специфична па и филмови у биоскопима су намењени њој. То су углавном тинејџери који проводе неко време у тржним центрима, јер им је то постало место збивања. Због тога у тржном центру најбоље пролазе филмови за тинејџере и млађу публику па имамо толико филмова о суперхеројима. Друга публика, са развијеним укусом, су старији који су престали да иду у биоскопе. Они дођу са посла и радије одлучују да пусте Нетфликс или ХБО и изаберу шта ће гледати. Занимљиво је да је „Усековање“ у биоскопу имало око 10.000 гледалаца, али када је продуцент окачио филм на „Јутјуб“, за кратко време га је погледало 100.000 људи. То је велика борба са тржиштем, а ово је јако скупо занимање и сви зависимо од фондова.

Заједно са својим професором Дарком Бајићем сте за истим столом окупили Ђорђа Кадијевића, Мишу Радивојевића, Здравка Шотру и Бору Драшковића који су три сата разговарали о историји филма, садашњем тренутку, али и о будућности српске кинематографије. Какво је то искуство било за Вас као младог аутора?

- Из њихових искустава видимо кроз шта је све та кинематографија прошла и где се сада налази. Они су све то проживели и имају занимљиве увиде у то шта би требало уметност да буде. Планирамо да снимимо и наставак. Ово су били најстарији, сада идемо на млађе и да ухватимо све генерације.

Шта Вам је било најупечатљивије што сте сазнали од њих?

- Било ми је занимљиво да у њима препознам неке људске недостатке- да, рецимо, и у тим годинама постоји сујета као неки неразјашњени конфликти, можда још од пре 50 година. То ми је било најзначајније - да видим да су и они људи са врлинама и манама, да нису безгрешни само зато што су легенде наше кинематографије, да су и они током своје каријере грешили и правили лоше филмове. Научио сам да што мање мистификујем ово занимање и људе. Филм је компликована уметност, укључује много људи и представља велику борбу. То што су они истрајали и успели да сачувају своју специфичност представља инспирацију и надахнуће.

Какав ће бити „филм давне будућности“, што је и наслов филма насталог на основу разговора живих легенди нашег филма?

- Ја се надам да ће бити провокативан, врло политички, храбар и да ће успети да нас поново отвори свету, да ће скренути пажњу на нас и да ћемо поново бити кинематографија каква смо били.