Др Милош је дежурни вечерас

Двадесет година кошаркашки свет ужива у играма доктора Милоша Теодоића, од 2004. до 2024. се ништа није променило: мајстор је, вођа је, спреман да преузме одговорност. То је урадио и у финалу Купа Радивоја Кораћа где је са пар потеза решио меч и одвео Црвену звезду до Жућкове левице. Узео је први трофеј са Звездом.

Теодосићу је заслужено припала титула МВП-ја Купа у Нишу, а после свега је узео мегафон и повео навијање славећи први трофеј са Црвеном звездом. Подсећања ради, 19. марта пуни 37 година и улази у 38. годину живота.

И, сада иде она чувена реченица о форми и класи, да је класа - вечна. Доктор кошарке је поново био на дежурству и главни у својој смени.

Када је Теодосић долазио у Црвену звезду било је различитих реакција. Од тога да је такав играч увек потребан екипи, до тога да је стар и беспотребан. Распредале су се чаршијске приче да није по вољи тадашњег тренера Душка Ивановића, већ да му се силом намеће.

Сада, неколико месеци касније, јасно је да је Теодосић главна покретачка снага екипе. Када он уђе на паркет, истог секунда се осећа разлика и промена. Као када аутомобил промени брзину и мотор почне мирније да ради.

Teodosic leading also the celebration with the fans after winning the Serbian Cup pic.twitter.com/HYlP2byNaj

— Eurohoops (@Eurohoopsnet) February 17, 2024

Чак је и против екипа као што је Чачак 94 морао да улази да смири целу ситуацију, па је после остатку тима било лакше да игра и убедљиво победи, иако на старту дуела без Милоша нису баш цветале руже. Сви који су га летос дочекали са подозрењем у црвено-белом делу јавности сада прихватају ко је тата екипе.

Милош Теодосић

© Tanjug / DIMITRIJE NIKOLIĆ

Заправо, иако је Теодосић понеад у току каријере знао да изгледа лењо на терену, понекад и са факултативном одбраном, овога пута се мора рећи да у дресу Црвене звезде гризе подједнако као и највеће радилице попут Бранка Лазића који је увек био симбол борбе.

„Милош је пре свега велики звездаш и види се... Дуго га нисам видео оваквог, да показује емоције на терену, што се види и са стране. И види се колико му значи освајање трофеја са Црвеном звездом. Имати га као саиграча и поред себе на паркету заиста не непроцењиво“, рекао је Лука Митровић, а преноси Б92.

Није желео Теодосић да говори после победе о повреди са којом је играо.

„То је сад неважно, важан је само трофеј. Искрено, значи ми много. Можда се видело чак и са стране“, признао је Теодосић после утакмице.

Па, додао:

„Искрен да будем, дуго нисам играо Куп Србије. Стварно бих желео да честитам од срца и Партизану на одличној утакмици, мислим да је била добра представа са обе стране. И публика је била мање-више добра. Одлична утакмица две евролигашке екипе. Ово финале је било уживање за све, а драго ми је што смо ми победили“.

Познато је већ две деценије, ко је доктор кошарке, ко је маестро, а сада и МВП Купа Радивоја Кораћа. По трећи пут у каријери је дигао Жућкову левицу, а први пут је то учинио пре чак 19 година.

Није ово лоше место да се таксативно наведу сви успеси које је Тео учинио у каријери, шта је све освојио, где је играо, али... Нећемо то учинити.

Кошаркашка величина Милоша Теодосића много је већа од пуких лимених трофеја и позлаћених медаља. Његово схватање кошарке, преглед игре, асистенције и филигрантски осећај момента када треба да проба да тројком или врати своју екипу или убије противника у појам су заиста на неком вишем, посебном нивоу.

Можда не гледамо Теодосића од 20 и нешто година, али ни овај од скоро 37 пуних година „није толико лош“.

Заправо, толико је добар да је одвео Црвену звезду до трофеја и показао Партизану колико му недостаје плејмејкер барем са визијом у покушају Милоша Теодосића.

Таквих је све мање, не само у Партизану, већ и у европској кошарци. У овом добу каријере није на врхунцу, зна да направи грешке, некада и превише срља, одигра слабије одбрану или превише жели...

Али, свако ће када Тео узме лопту у руке и направи неку чарламу на паркету коју само он може рећи просто и гласно - „какав доктор“.