Сателит који неконтролисано пада можда ће се видети и из Србије, али се не зна где ће тачно пасти

Сателит ЕРС-2, који данас без икакве контроле треба да падне на Земљу, могао би се током поподнева и вечери видети из Србије јер ће у атмосферу ући на потезу који иде преко централне Европе, саопштила је на Иксу Европска свемирска агенција (ЕСА).

Према јучерашњој најави ЕСА, сателит је током пада требало да прелети преко Италије према западним обалама Норвешке. Процена путање се у међувременупроменила па би, према новој прогнози, требало да прелети мало источније.

„Постоји добра (и вероватно последња) шанса да видимо сателит ЕРС-2 из централне Европе око 18.30 сати (према централноевропском времену). Где и када ће сателит бити видљив, зависи од ваше локације и покривености облацима“, саопштила је ЕСА јуче.

Најновији прорачуни стручњака ЕСА сада предвиђају да би улазак сателита у атмосферу Земље требало да се догоди нешто раније него што је то било најављено јуче, око 16.41 сати. Међутим, како је тешко предвидети отпор атмосфере на који ће ЕРС-2 наићи, последња рачуница дозвољава грешку од плус/минус 1,44 сати.

🚨 Possible final update prior to the reentry of ERS-2 🚨

ESA's Space Debris Office predicts that the #ERS2reentry will take place at:

15:41 UTC (16:41 CET) today, 21 February 2024

The uncertainty in this prediction is +/- 1.44 hours.

-- A note on the ground track --
We… pic.twitter.com/2RqrDsVeSW

— ESA Operations (@esaoperations) February 21, 2024

Када је у питању опасност по људе, ЕСА тврди да нема превише разлога за бригу, односно да је ризик „веома, веома мали“. Након уласка у атмосферу, ЕРС-2 ће почети да се распада и гори, а преостали делови ће бити расути дужином од неколико стотина километара и ширином од неколико десетина километара.

Штa је ЕРС-2?

Сателит „European Remote Sensing 2“(ЕРС-2) лансиран је 21. априла 1995. године. Сматра се једним од најсофистициранијих сателита за посматрање Земље који је развила и лансирала Европска свемирска агенција. Заједно са својим готово идентичним претходником - ЕРС-1, прикупљао је вредне податке о копненим површинама, океанима и поларним капама. Одиграо је важну улогу у праћењу природних катастрофа као што су велике поплаве и потреси у удаљеним подручјима.

Године 2011, након 16 година успешног рада, ЕСА је одлучила да прекине мисију ЕРС-2 и деорбитира сателит. Спроведен је низ од 66 маневара деорбитовања, при чему је искоришћено преостало гориво сателита и смањена његова просечна висина са 785 километара на приближно 573 километра.

Овај маневар је значајно убрзао његово орбитално пропадање и смањио ризик од судара са другим сателитима или свемирским отпадом. Сви инструменти и електронски системи у њему су деактивирани, а унутрашње батерије испражњене како би се смањила фрагментација током поновног уласка у атмосферу Земље.

Како се висина орбите ЕРС-2 смањује, он ће поновно ући у Земљину атмосферу када досегне висину од отприлике 80 километара.

ЕРС-2 је широк око 11,8 метара, димензије његовог соларног панела су 11,7 x 2,4 m, а антене САР 10 x 1 m. Његова укупна маса приликом лансирања била је 2.516 kg, али сада, након што је потрошио гориво, има масу од око 2.294 kg.

Погледајте и: