Шта су тражили НАТО терористи у близини „Северног тока“

НАТО подморнице у Балтичком мору, у зони изградње „Северног тока“, могле су да истражују рељеф дна како би накнадно дигле у ваздух тај гасовод. Свака подморница предвиђа постављање мина и пребацивање поморских диверзаната, а на тим дубинама то је сасвим могуће.

Ово је само једнa од реакција руских експерата на вест да је у Немачкој процурела државна тајна о НАТО подморницама у близини „Северних токова“, 2018. године, током изградње гасовода.

Међутим, иако у стручној јавности има мишљења да постоји могућност да су те НАТО подморнице коришћене у те сврхе, руски експерт Александар Дудчак не сматра да су ти бродови тада пловили из тих разлога.

„Да није било експлозије ‘Северног тока’, ова информација би прошла незапажено. Извештава се о дејствима НАТО подморница у неком региону - па шта?! Није тајна да НАТО подморнице плове у овим морима и ‘браздају’ тим простором. Све то се сада доживљава са узбурканим емоцијама, пошто у Немачкој још ћуте о томе ко је разнео гасоводе. Њихова формулација је изненађујућа - у Немачкој кажу да ‘не искључују циљану диверзију’. Ма, шта рекоше?! Да нису можда случајно дигнути у ваздух ‘Северни токови’?“, саркастичан је Дудчак.

Одговор на питање ко је дигао у ваздух „Северни ток“ дао је руски председник Владимир Путин у недавном интервју америчком новинару Такеру Карлсону, прецизирајући да је „Карлсон можда имао алиби тог дана, али не и ЦИА“. Према његовим речима, у таквим случајевима треба тражити оног ко има мотив, а у овом конкретном случају не треба тражити само онога коме је то у интересу, него и онога ко то може да уради. Заинтересованих може бити много, али заронити на дно Балтичког мора и извести ту експлозију не могу сви. Ове две компоненте морају да се споје - ко је имао мотив и ко је у стању то да изведе, рекао је Путин.

Москва жели објективну истрагу

У америчкој традицији је да такве провокације организују терористичким методама, јер је формално дизање гасовода у ваздух тероризам, истичу стручњаци. Многи сматрају да је то у интересу Америке, пошто би Европљани, оставши без руског гаса, морали да се окрену америчком гасу. Други разлог зашто су се Американци одлучили на овај корак је „спаљивање мостова“ између Немачке и Русије, које су до тада имале добру сарадњу у свим сферама привреде. И коначно, циљ Вашингтона је економско исцрпљивање и слабљење Русије.

САД су дуго покушавале да блокирају изградњу „Северног тока 2“ убеђујући Европу да би тај гасовод могао да повећа зависност од руског гаса и гурајући на тржиште своје „плаво гориво“ које је знатно скупље.

Дудчак каже да и ова „галама“ која се поново дигла око „Северног тока“ потврђује да немачке власти знају ко стоји иза диверзије.

„Испоставља се да сами себе разоктривају у овој причи. То је добро, јер то може бити још један разлог да поново покренемо ову тему и започнемо истрагу“, додао је Дудчак.

Експерт истиче да је Кремљ заинтересован за резултате објективне истраге, али да би исто тако за то требало да се заинтересују и грађани Европе који плаћају екстремно високе рачуне за гас и струју.

Међутим, Вашингтон блокира сваки покушај да се спроведу објективне истраге о експлозијама на „Северним токовима“, а уништењем тих гасовода пољуљана је енергетска безбедност Европе.

Шведска је обуставила истрагу о диверзији на гасоводима јер, како је образложено, случај није у надлежности земље, а умешаност шведских грађана у диверзију није утврђена.

Москва одлуку шведских власти о обустављању истраге објашњава „страхом од откривања истине“.

Русија може без Европе, а може ли Европа без Русије

Како преноси немачки „Билд“, немачко савезно тужилаштво покренуло је истрагу због цурења информација о изградњи „Северног тока 2“, а одговорнима прети казна до пет година затвора.

Према писању листа, 2018. године званичници Министарства рударства Штралзунда објавили су на званичном сајту дозволу за изградњу тог гасовода, а уз јавне податке процуриле су и поверљиве информације о подручјима деловања и наоружању подморница НАТО.

Немачко Министарство одбране саопштило је да је дошло до кршења закона, јер објављени подаци омогућавају процену војних способности алијансе, наводи се у чланку.

Аналитичари су сагласни у оцени да је постављањем експлозива на гасоводе „Северни ток“ мина заправо постављена на европску привреду, а посебно Немачку, која се од економске силе и глобалног индустријског гиганта претвара у посусталу локомотиву и „економског болесника Европе“, како су је својевремено назвали западни медији.

Другим речима, јефтини енергенти из Русије омогућавали су Немцима да подрже тешку индустрију, која сада доживљава озбиљну кризу.

Путин, међутим, сматра да немачка привреда може дуго да постоји и да се развија без руског гаса, али је конкурентност изгубљена.

У експлозији, која се догодила 26. септембра 2022. године, „Северни ток 1“ је уништен, један крак „Северног тока 2“ је оштећен, док је други крак функционалан. Москва је спремна да покрене неоштећени крак, ако то Немачка пожели. Путин је недавно рекао да је довољно одврнути вентил и за недељу дана добиће гас. Међутим, Немачка за то не показује интересовање, иако Русија никоме не ускраћује енергетске ресурсе.

У сваком случају, европске земље саме одлучују да ли ће куповати руски гас или не, а Русија се већ снашла и без њих, извозећи гас на друга тржишта и радећи на унутрашњој гасификацији.

Погледајте и: