За длаку избегнута катастрофа: Претила опасност да се авион распадне – да ли је крива посада?

Удес авиона „Ер Србије“ приликом узлетања са београдског аеродрома у недељу увече највероватније је узрокован тешком грешком посаде. Мало је фалило, можда метар-два, да се оштети леви мотор. Да је до тога дошло, катастрофа би била неизбежна.

Овако незгоду на београдском аеродрому коментаришеза Спутњик бивши пилот и инструктор летења Бориша Мандић.

Грешка посаде највероватнији узрок удеса

Према његовим речима, пред полетање, све је било у реду – метеофактори су били повољни, комуникација са торњем одлична, авион је био исправан. Ради се о ономе што пилоти називају превидом посаде. Међутим, како каже, потребно је сагледати дубље узроке инцидента.

„Када имате ситуацију да изнајмите авион и посаду, а немате своју школовану посаду – капетан је Пољак, копилот Италијан, компанија је грчка, данска регистрација, бразилска производња – ви немате вертикалу, немате дубину, немате елемент контроле и самим тим је искључена превентива“, објашњава Мандић.

Било је индиција да ће се кривица свалити на контролу летења, али контрола летења урадила је свој посао професионално, коректно и у складу са прописима, додаје наш саговорник.

Превид посаде састоји се у погрешној процени о потребној дужини полетно-слетне стазе која је потребна за полетање авиона.

„Авион има своје базе, оптерећење, гориво, пртљаг. Они су превидели да имају 106 путника. Авион је вероватно био много тежи од оптималне тежине за ту дужину залета“, каже Мандић.

Да се ради о највероватнијем превиду посаде, сагласан је и Иса Алкалај, некадашњи директор развоја у швајцарској контроли летења. Према његовим речима, пилоти су погрешно разумели инструкције које су добили од контроле летења и нашли су се на погрешном месту. Контрола летења реагује и пита посаду да ли им је дужина стазе на којој се налазе довољна и они одговарају да јесте. Тиме је, каже Алкалај, контрола летења урадила све што је у њеној моћи јер нема могућности да пилоту забрани неку операцију.

„У овом случају, изгледа да се догодио „курцшлус“ између чланова посаде у кокпиту и они су донели одлуку да полете иако је авион очигледно био тежи него што је расположива дужина писте омогућавала. Због тога су продужили, према неким изворима, читавих 800 метара након писте“, наводи Алкалај.

Проблем почиње од посаде

Међутим, проблем се не завршава само на посади. Он ту почиње, каже Алкалај.

„Опасност је претила да се авион распадне у ваздуху. Затим, након слетања – и ту морамо бити врло опрезни – ако је контрола летења имала податке о степену штете на авиону, што чисто сумњам. На снимку видимо да из крила вири антена. То значи да би, ако је слика тачна, стјуардеса или неко други од кабинског особља могао да види колико је авион оштећен. Поставља се питање зашто је такав авион рулао све до зграде терминала и искрцавао путнике као да се ништа није догодило“, пита се Алкалај.

У том делу систем је могао боље да функционише. Када каже систем, Алкалај, како каже, мисли на комуникацију између кабинског особља и пилота, затим да пилоти обавесте контролу летења о степену штете, а контрола летења да обавести аеродромске службе, укључујући и ватрогасце о степену оштећења авиона.

Поставља се питање како је посада могла да направи такву грешку и зашто информација о степену оштећења авиона није стигла до контроле летења, као и зашто је авион кружио у ваздуху.

Све то намеће питање где су пилоти тренирани, које су њихове квалификације, како се проверава квалитет посада…

„Квалитетна анализа мора да сиђе дотле (и сигуран сам да ће и сићи), где су пилоти спавали ноћ пре тога, колико су били одморни, који им је то био сат лета, не тог дана, него тог месеца, каква им је породична ситуација јер то су ствари које доприносе да се тачно утврди зашто је људски елемент у систему који се састоји од човека, процедура и технике, погрешно поступио“, констатује Алкалај.

Према Мандићевим речима, сада се чекају закључци Истражне комисије, полиције и тужилаштва.

„Али, да се ја питам, као професионалац, бивши пилот и инструктор, због онога што је направила, ова посада више никада не би пришли авиону. Они ће вероватно бити суспендовани, јер ово је оно што ми зовемо тешка стручно-летачка грешка. Само су их срећа и Свевишњи спасили од велике катастрофе у предпољу писте. Јер он је полетео према аутопуту, према бензинској пумпи која се налази мало даље“, категоричан је он.

Подсећамо, у недељу предвече, авион „Ер Србије“, који је ова компанија изнајмила од грчке компаније „Маратон ерлајнз“ приликом полетања имао је додир трупа са прилазним светлима супротног правца писте. Како су медији пренели, разлог је, по свему судећи, погрешна позиција за полетање. Авион је полетео са пола писте, са позиције са које је било око 1300 метара до краја писте. Иначе, писта је дугачка 3500 метара, док се за полетање путничких авиона, због разних фактора, обично користи 3100 метара.

Авион који је учествовао у ванредном догађају био је Ембраер 195ЛР на линији ЈУ324 до Диселдорфа. Како су медији пренели, авион је полетео са интерсекције Д5 иако је од покретања авиона на гејту посада добила од контроле полетање са Д6. Контрола летења је на време уочила да се авион налази на Д5, питала је посаду да ли је сигурна да може да полети са те позиције, на шта је посада потврдно одговорила.

Погледајте и: