Руски инжењери изучавају трофеје украјинског наоружања у зони специјалне војне операције

Руски инжењери су од почетка специјалне војне операције изучили више од 100 образаца трофејне технике и наоружања украјинске војске. Подаци им омогућавају усавршавање руског наоружања и производњу нових врста за извођење ефикаснијих напада на противника, наводи "Росијска газета".

Експерти помажу да се у научном центру у зони специјалне војне операције изврши тестирање гусеничне платформе. Након тестирања се она примењују у диверзантско-извиђачкој бригади „Сибир“, а неки модели се већ користе на фронту.

Надземно гусенично беспилотно возило спашава животе руских војника, превози муницију, евакуише рањенике и отвара ватру из разних облика оружја. Пројекат су разрадили руски инжењери у сарадњи са компанијом „Нова граница“. Овде је реч о самоходном транспортном модулу „Елис“.

„Домет транспортног модула за циљање је до једног километра и то зависи од терена. Електрични ровер је робот и може да обавља задатке аутономно или ана даљину. Осим тога, аутоматска купола може да ради не само помоћу радија већ и помоћу кабла. Достављање основних ствари на фронт, нажалост, коштало је велики број живота. Тренутно имамом мали број компактних транспортера и оних који су мало приметни“, рекао је конструктор под надимком Конга.

Идеја се појавила код инжењерских конструктора на почетку специјалне војне операције, али је реализована прошле године.

Транспортни модул и аутоматска купола су два независна апарата који могу да раде у пару. На куполу могу да се ставе аутомати ПКМ, ПКП „печенег“ и аутоматски бацач граната АГС-17. Систем комуникације и преноса сигнала може да буде било који у зависности од ситуације, али је најпоузданија путем кабла, јер је заштићена од електронског ратовања.

„Током специјалне војне операције је гусенични модул тестиран на терет. Веома је компактан и може да се удаљи од оператора неколико километара, а ако је маршрута позната онда модул може по тачкама да га прати без навођења. Њима се управља са земље и из квадрокоптера. Модул може да подигне око 400 килограма, а домет му је скоро 80 километара. Истраживање на модулу је трајало око годину дана. Постојало је неколико прототипова пре него што се дошло до коначне верзије. Цена модула је од 10.000 до 15.000 евра. Војницима су веома потребне овакве врсте платформи“, појаснио је конструктор.

Непријатељ је веома изненађен руским беспилотним летелицама које могу да превезу различите масе корисног оптерећења од мина калибра 82 милиметра до мина које имају усмерено дејство МОН-50 и других муниција. Један од задатака је могућност да се ризици руских јуришних јединица сведу на минимум и у исто време већа штета нанесе украјинској војсци.

Беспилотне летелице могу да преносе противтенковске гранате ПГ-7ВЛ. Бацач противтенковских граната „луч“ предат је руској војсци 1977. године и његов калибар је повећан до 93 милиметара.

На дронове-камиказе, извиђачке дронове и вишенаменске дронове се могу поставити различити системи за испаљивање пројектила и мина.

У совјетској армији се користио транспортер ТПК који је имао ознаку ЛуАЗ-967. То је био моћни ровер, који је могао и да плива, а оператер који се налазио у зони сукоба је могао да њим управља лежећи. Његова брзина је достизала од 70 до 100 километара на сат док подиже терет од 400 килограма.