Бивши бугарски генерал: Вашингтон и Лондон ће морати да преговарају са Путином, Русија је миротворац

Запад је још пре две године знао да Украјина нема шансе за победу у сукобу, а Лондон и Вашингтон ће бити принуђени да седну за преговарачки сто са Русијом и окончају сукоб, изјавио је за Спутњик бивши командант бугарског војног контингента у Авганистану, некадашњи командант батаљона током мисије у Ираку, бригадни генерал Димитар Шивиков.

Процес издвајања америчке помоћи Украјини је успорио темпо. Да ли то значи да ће надаље многе бриге морати да преузме Европска унија?

Ово је тенденција последњих неколико месеци, која сликовито говори да администрација америчког председника Џозефа Бајдена (јер су у активној фази предизборне кампање, избори су у новембру) индиректно пребацује, а рекао бих чак и директно наређује (јер су Европска унија и Европска комисија продужетак америчке администрације) да Европска унија преузме највећи део терета, не само у погледу финансија, већ и у смислу обезбеђивања преко потребног наоружања и муниције украјинској војсци. Реч је и о ватреном оружју и о артиљеријским системима. Поред тога, недавно је ЕК одобрила још један пакет финансијске помоћи Украјини од 50 милијарди евра, тако да се тај терет сваљује на ЕУ.

Сматрате ли да ће то помоћи Кијеву?

Мислим да апсолутно ни на који начин неће помоћи Украјини и украјинском народу. То се тиче и новца, и оружја, и муниције. То само погоршава трагедију Украјинаца. Ти финансијски токови су усмерени на опстанак режима украјинског председника Владимира Зеленског. Није он изненада отказао и одложио на неодређено време председничке изборе у Украјини на основу тога што је у земљи ратно стање.

У једном од својих интервјуа рекли сте да ће остатак Украјине бити неутрална територија у односу на Русију. Само о томе, по вама, неће одлучивати Украјина, већ Велика Британија и САД. Када ће ове земље схватити да је Украјина у жалосном стању и да не може да настави да се бори, да је дошло време за преговоре?

Они и сада знају да је то тако. Још пре две године су то знали и били сигурни да Украјина уопште нема шансе да победи у овом сукобу. Од самог почетка говорим да је ово грађански рат. Не братоубилачки рат два народа, већ грађански рат. Сматрам да су Руси и Украјинци исти народ који стицајем околности живи у две земље.

Сада чак и неки званичници, политичари и аналитичари дозвољавају себи да кажу да је тенденција таква да Украјина неповратно губи.

Сматрам да Украјина нема снаге да сама одлучује о својој судбини, јер су украјински режим, администрација председника Зеленског марионете у рукама Англосаксонаца – Сједињених Америчких Држава и Велике Британије. Украјинска обавештајна служба је потпуно под контролом британске службе, а Американци су преузели обавезу да логистички подржавају украјинску војску и наставе сукоб.

Видимо да је ЕУ након смрти Наваљног, увела још један пакет санкција Русији, али тиме су пуцали себи у срце. Не у ногу, већ у срце, јер руска економија, према подацима Међународног монетарног фонда и Светске банке за прошлу годину бележи раст.

Ове године ће, према прогнозама, он само наставити да расте за два одсто. Произлази да ће доћи дан, дај боже да то буде што пре, када ће Лондон и Вашингтон бити принуђени да седну за преговарачки сто са Русијом, са председником Владимиром Путином и окончају овај сукоб. Уопштено, колективни Запад предвођен САД је изгубио.

Чиме још западне земље могу да се супротставе Русији, ако војне и економске мере не делују онако како су очекивале?

Они (САД и ЕУ) већ су испразнили своја складишта оружја, предвиђена за рат. Сада морају да посегну и за војним резервама, али се очигледно интензивно припремају, можда за проширење обима ове специјалне операције и готово да присиле земље бившег Варшавског споразума, управо блок: Естонија, Литванија, Летонија, Пољска, Румунија и Бугарска да се претворе у следеће заступнике посредством којих се сукоб може погоршати, у нади да ће тако сломити отпор, одбрамбену способност Русије.

Али, историја је доказала да је то немогуће. Из историје цивилизације последњих двеста година се види да је Русија, Руска империја, Совјетски савез или модерна Русија увек на крају побеђивала.

Министар одбране Бугарске Тодор Тагарев изјавио је да је потребно спремати се за рат, уколико Русија оствари своје циљеве у Украјини и „настави своју агресивну политику“. Шта мислите, како то схватају чланице Алијансе, зашто се уопште поставља ово питање?

Сматрам да Русија никада није била претња по НАТО. Русија је за 2-3 недеље предухитрила операцију коју је спремала украјинска војска. Руски председник Владимир Путин јасно је рекао у интервјуу америчком новинару Такеру Карлсону да Русија није претња ни по једну чланицу НАТО.

Наша Влада је, на огромну жалост мене и народа Бугарске, марионета која испуњава налоге америчке амбасаде. Али, сада постоји тенденција да се Американци тихо удаљавају од Бугарске и дају прилику Великој Британији да активније интервенише у пословима овог дела Европе. Из историје знамо да је Лондон увек имао интерес и апетите у овом региону. Желео је да овлада Босфорским мореузом и Дарданелима да би могао да намеће своју политику у Црном мору и да преко Црног мора добије излаз на океане и друга мора.

Такође видимо да војно руководство Шведске, Немачке и Холандије апсолутно синхронизовано делују и спремају своје земље за то да у сваком моменту морају бити спремни на напад из правца Русије.

Дубоко сам уверен да је то немогуће, ако не нападамо и не провоцирамо узвратни одговор Русије. Због тога, не сматрам Русију агресором у овом сукобу.

Свуда говорим да је Русија миротворац. Спроводи операцију ради принудног мира, зато што знамо да су од 2014. године сви који су живели у Донбасу, ЛНР, ДНР, били изложени геноциду.

На крају, желим да се обратим Русији и руском народу. Нека знају да је у Бугарској више од 65 одсто народа, не само политичке елите, него народа, на страни Русије и верују јој. Захвални смо. Победа ће бити наша.

Погледајте и: