Двоструки притисак на Србију: Пропао покушај да Запад испуни први циљ

Двоструким притиском на Србију, у Стразбуру и у Тирани, Запад није успео да испуни свој први циљ према нашој земљи, а то је да уведемо санкције Русији, сматра бивши шеф дипломатије Савезне Републике Југославије Живадин Јовановић.

Европски посланици усвојили су у среду резолуцију о спровођењу заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ у којој се Србија позива да се хитно усклади са политиком ЕУ, која подразумева и увођење санкција Руској Федерацији.

Истог дана, лидери Западног Балкана и земаља Југоисточне Европе у Тирани су усвојили антируску декларацију која потврђује солидарност и подршку Украјини, a из које је Србија успела да избаци делове који се односе на подршку санкцијама Русији и на „малигни утицај“ Москве на Балкану.

Циљеви Запада – санкције Русији и одустајање од Косова и Српске

Два притиска у истом дану на Србију израз су концентрисаног притиска и такозване асиметричне дипломатије која не показује увек праве циљеве и право лице, каже Јовановић за Спутњик.

Наш саговорник додаје да није толико битно из којих западних институција или организација долазе притисци, већ да је битна њихова суштина, основни циљ и мотив.

„Укупна политика Запада у овом часу према Србији усмерена је на неколико циљева. Први циљ је да се Србија сврста у западну колону земаља које кажњавају Русију без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. Други је циљ да Србија одустане од Косова и Метохије, призна илегално отцепљење и да се укључи у западну стратегију изградње 'велике Албаније'. Трећи циљ је да се одрекне Републике Српске и Дејтона.“

То су циљеви Запада према Србији, истиче Јовановић и додаје да није толико битна коинциденција догађаја на којима Запад врши притисак на нашу земљу.

Степеница ка даљим притисцима

Према Јовановићу, иако не важи за важну институцију на Западу, Европски парламент је „степеница у структури западних институција која се појављује као претходница“.

„То је израз неке тактике постепеног каналисања тог притиска и мерења реаговања Србије, како ће Србија реаговати на то. Хоће ли сада ићи следећом степеницом која је Савет Европе или Европска комисија то процењују зависно од тога како Србија реагује. Одлуке Европског парламента немају обавезујући карактер, али су значајне као степеник ка мерама које се имају у виду после тога“.

Јовановић додаје да Запад у овом часу мери реакције Србије на одлуке ЕП не би ли одлучио да ли ће ићи јаче са притисцима или ће привремено застати.

Србија – бољи део Европе

Запад је свакако прекорачио границу нормалног комуницирања са Србијом, али наша земља не сме подлећи притисцима да се прикључи илегалним, једностраним санкцијама како из принципијелних разлога, тако и због вековног пријатељства и савезништва са Русијом, сматра Јовановић.

„Мислим да је време такво да би Србија јасније требало да изрази своје ставове и своју принципијелну позицију и да се престане са било каквим уценама и притисцима. И на крају, Србија мора да подсети да никад није била на кривој страни у европским кретањима, и да је и данас бољи део Европе“, закључио је Јовановић.

Погледајте и: