Зашто се облаци разилазе током помрачења Сунца и како људи то могу да злоупотребе

Помрачење Сунца се још од древних времена доживљавало као велика мистерија, а уз њу се везују бројни митови и легенде. На пример, у Кини се у давно доба веровало да током помрачења небески змај напада и прождире Сунце. Хиндуистички мит пак говори о глави демона Рахуа који на кратко, такође, гута нашу звезду.

Чак и данас, када је сасвим јасно шта се збива на небу, односно да је Месец тај који се испречи између Сунца и Земље делимично или потпуно заклањајући Сунце, остаје неколико необичних феномена који прате ову појаву. Један од њих је – нестанак облака. Наиме, чим почне помрачење, облаци почињу да се разилазе, и то врло брзо.

Помрачење и климатски инжењеринг

Поставља се питање зашто, односно на који начин положај Месеца у односу на Сунце може да утиче на формацију наоблачења? Наравно, не ради се о нестанку свих врста облака, јер онда не бисмо никада чули да је лоше време покварило посматрање помрачења.

Атмосферски физичар Виктор Трес с Краљевског холандскогметеоролошког института и његове колеге открили су да се током помрачења посебно брзо разилазе плитки кумулуси над копном.

„Ово откриће има импликације за будуће покушаје климатског инжењеринга. Наиме, ако покушамо да технолошким решењима заклонимо Сунце, то би могло да утиче на облаке“, објашњава Тре, а преноси „Сајенс алерт“.

„Мања количина облака би могла да има супротан ефекат од оног који смо желели да постигнемо климатским инжењерингом јер облаци рефлектују сунчеву светлост и тиме заправо помажу при хлађењу Земље“, додао је он.

Сунце, струјања и облаци

Научници су пратили кретање облака током три помрачења Сунца над афричким континентом, између 2005. и 2016. године. На њихово изненађење, открили су да кумулуси почињу навелико да се разилазе када Месец прекрије 15 одсто Сунца, и да нестају све до краја помрачења.

Није им било јасно зашто се то догађа па су направили симулације помоћу софтвера за моделовање облака ДАЛЕС. Симулације су показале да блокада сунчеве светлости хлади површину, што смањује струјање топлог ваздуха.

Топла узлазна струјања кључна су за стварање кумулуса јер носе водену пару која се кондензује у капљице и формира облаке. Када се тло охлади, узлазна струјања престају, па се кумулуси „растварају“. Поново се формирају тек када се Сунце опет појави у целости и поново крене да загрева тло. Овај феномен се збива само изнад копна, будући да се океан не хлади тако брзо као тло.

Кумулуси нису кишни облаци, али се могу у њих трансформирати. Ови налази указују на то да би климатски геоинжењеринг, којим се жели блокирати сунчева светлост,могао да има прилично штетан учинак на временске обрасце.

Истраживање под именом „Clouds dissipate quickly during solar eclipses as the land surface cools“ објављено је у часопису „Communications Earth & Environment“.

Погледајте и: