Шта се крије иза „откровења“ Запада да је пропао покушај изолације Русије /видео/

Све чешћа признања на Западу да покушај изолације Русије није дао резултат могу бити припрема јавности за то да треба прећи на друкчију политику али, не да се одустаје од сукоба и хегeмоније него да се иде на нове притиске, а можда и у директан рат против руских снага, упозорава за Спутњик др Александар Лукић из Института за политичке студије.

Ако нису успеле санкције, дипломатија, мораћемо да пошаљемо тамо своју војску – у овом кључу Лукић тумачи „откровење“ Њујорк тајмса да Русија није сатерана у ћошак, да је и под санкцијама једнако моћна као раније, а да је у неким деловима Азије, Африке и Јужне Америке њен утицај чак порастао. Такав тренд потврдио је и министарски састанак Г20 у Рио де Жанеиру на ком је учествовао и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, који је рекао да нису прошла настојања запада да „украјинизује“ дневни ред скупа.

Запад не признаје да не може да победи

Како каже Лукић, Американцима и Западу је постало јасно да Русију не могу да изолују још откад да почетку сукоба у Украјини нису добили подршку глобалног Југа.

„Сада се чини да Запад покушава да нађе неки излаз из те ситуације али делује да све што чини ради против себе и са последицама које урушавају светску економију и представљају озбиљну претњу светском миру и опстанку човечанства с обзиром на велику претњу нуклеарним ратом и на изазове који се догађају малтене стално. Зашто? Зато што Запад још не жели да призна да не може да добије рат у Украјини, да не може на овај начин да победи Русију. Једини начин да стекне шансу за то јесте да пошаље своју војску“, објашњава Лукић, истичући да Запад истовремено зна да ће у том случају Русија дати много јачи одговор што му не одговара јер ће опет да изгуби.

Он подсећа да Русија има огромне војне потенцијале, много веће од оних које је досад показала, и да би зато Запад требало да промени политику, призна да хегемонија коју је имао до сада не може да опстане и да се договори са остатком света који представља већину:

„Глобални Југ али и Исток и две главне силе, Русија и Кина, такође треба да имају своје интересе и неће да дозволе да им неко господари. Доста је било игре господара и роба, роб је устао и не жели више да буде роб већ жели да се свет развија на принципима равноправности и суверености.“

Глобално гледано, примећује наш саговорник, Запад нема подршку остатка света и то је оно што показује да се ми налазимо у прелазној ситуацији кад престаје доминација Запада и хегемонија САД, а и збивања у Украјини показују да Запад, који у Украјини брани заправо себе, губи своју позицију.

Русија не може бити покорена

Професор економије др Бојан Димитријевић констатује да мултиполарни свет очигледно све више јача.

„Дуго наслеђе неоколонијализма и различитих ратова и понашања Запада, а у првом реду САД последњих 70 год оставило је такав траг да земље Југа, највећи део земаља Африке, Латинске Америке и Азије једва чекају алтернативу која се појављује у виду Кине економски и у виду Русије у смислу војне равнотеже а да не хају много за америчке притиске“, сматра професор.

Објашњавајући зашто толики пакети западних антируских санкција нису имали жељеног ефекта, он каже да земље које су енергетски, ресурсно, у погледу хране и здравства самодовољне тешко могу да буду покорене санкцијама, а да је Русија не само огромна по територији него је и земља најбогатија ресурсима.

На питање, зашто онда ЕУ и САД посежу за новим 13. пакетом санкција, саговорник Спутњика нуди више објашњења:

„Прво би могло да буде да санкције показују немоћ Запада, а да се и даље спроводе и доносе по инерцији јер треба показати сопственом јавном мњењу да нешто покушаваш. Ако већ све теже иде војна помоћ Украјини, нарочито кад је реч о САД, онда треба да глумиш да нешто радиш - навлачиш Украјину и даље у уверењу да санкције ипак представљају нешто што Запад чини против Русије. С друге стране, сви су свесни да санкције не погађају своју мету што показује немоћ“, истиче Димитријевић.

Као још један аргумент он наводи процене неких на Западу да ће санкције почети да дејствују на средњи рок и дужи временски период и да ће зауставити Русију у технолошком напретку и отежати јој платни промет.

„Међутим, како време пролази, ефикасност санкција се додатно смањује јер са протоком времена ви као држава имате могућности да нађете алтернативне путеве. Јер Русија је, то се сад показало, сувише велика да би санкције могле да дејствују. Она се не може херметички затворити као што је могла СР Југославија“, каже Димитријевић.

Он додаје још један моменат – да је Русија добро одговорила на санкције и сачувала стабилност финансијског система, али и да налази све више алтернативне ланце снабдевања и све више развија сопствену производњу.

„Из тог угла гледано санкције немају ефекта. Али има још једна ствар везана за санкције: оно што Европа може да понуди Русији то Русија може да надомести, а оно што Русија даје Европи је скоро незаменљиво,“ каже професор, а као пример наводи да европске земље и даље купују руски течни гас и нафту из треће руке и по значајно већој цени.

Запад није успео ни да присвоји руску имовину, а покушаји да се она заплени значајно су убрзали процес дедоларизације на чему великим делом почива не само економска него и војна моћ САД, описује ситуацију Димитријевић уз закључак да је и процес дедоларизације као и стварања мултиполарног света незаустављив.

Погледајте и: