Како изгубити рат, а да се то не види: Запад Украјини удељује оружје које истог трена – изгори

Матрица је позната: Зеленски проси, неко се у Европи као буни, потом, опет неко од лидера европских земаља донира неко оружје, које руска војска уништи у кратком року. Није спорно да је Украјину, после свега, бесмислено наоружавати. Међутим, Запад не види излаз из ситуације да прекине наоружавање Украјине, а да не буде осрамоћен.

НАТО и ЕУ немају одговор на питање како да образложе својој јавности да су губитници у сукобу који са Русијом воде у Украјини, каже професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији и оснивач Евроазијског безбедносног форума. На који сте начин помагали Украјину, ако сте је довели у садашњу позицију, питаће грађани западне политичаре, уколико прекину наоружавање Украјине, сматра наш саговорник.

Запад не зна како да прихвати улогу губитника

Запад упорно и тврдоглаво одбија да погледа истини у очи и да призна да је наоружавање Украјине бесмислено, а то показује, на пример, и скуп америчког Хадсон института у Вашингтону, одржан 4. марта. Скуп је организован само са једним циљем – да докаже да је наоружавање Украјине сврсисходно.

За ту сврху искоришћени су украјинска амбасадорка у Вашингтону Оксана Маркарова и начелник генералштаба Чешке, генерал-потпуковник Карел Рехка, који су се из петних жила трудили да докажу да украјинске снаге на фронту постижу „огромна достигнућа“, као и да та „достигнућа“ зависе од наставка војне помоћи кијевском режиму.

Према Ковачевим речима, осим моралне дилеме која се састоји у прихватању улоге губитника, западни политичари покушавају да пролонгирају кризу и зато, како каже, верује да ће наставити да Кијев снабдевају оружјем без обзира што се ради о бесмисленим поступцима.

„И недавни самит у Тирани јесте у функцији интеграције производних капацитета, првенствено за артиљеријску муницију и ракете, које би се различитим каналима слале до Украјине. Добрим делом, то је рађено и пре. Медијски, то је заташкавано. Сада, верујем да се ради о намери НАТО да где год постоје неки капацитети у Европи, који се могу проширити, да ће то чинити и повећавати обим производње“, сматра Ковач.

Међутим, ситуација на фронту не даје западним планерима за право да своје планове могу да реализују у кратком року – ако се руска специјална операција у Украјини настави темпом којим се сада изводи, следи војна капитулација Украјине.

У том контексту наш саговорник гледа и на иницијативу француског председника Емануела Макрона, као и на немачке намере да се у украјинску кризу укључи бомбардујући руске инфраструктурне објекте. То је, каже он, плод притиска САД, да се европске државе директно укључе у кризу у неком од преломних момената.

Наоружавање Украјине има смисла само ако Запад хоће тотални рат са Русијом

Професор београдског Факултета политичких наука др Часлав Копривица напомиње да су западни политичари пошли од премисе да је украјински сукоб „њихов рат“ и да га не смеју изгубити.

Према његовим речима, све је почело од најава да ће Запад Украјини слати несмртоносно наоружање и медицинску помоћ, потом су почели да шаљу сваку врсту наоружања, да би се на крају дошло до тога да официри НАТО чланица директно учествују у сукобу.

„Оно што је ту опасно, није то што би Украјина могла да добије рат, јер га она не може добити. Опасно је то што је рат на територији бивше Украјине, заправо средство да се Запад у потпуности увуче у војни сукоб“, објашњава Копривица.

У том случају, наоружавање Украјине није бесмислено, јер се на тај начин купује време за мобилисање западне јавности за тотални рат против Русије, додаје Копривица.

„Тако да ово има смисао стимулисања јавности. А заправо, што се Украјина више наоружава, то су последице за њу горе. Али, то и не занима оне који шаљу оружје, они имају своју агенду која нема везе ни са независном Украјином, ни са добробити њених грађана“, закључује Копривица.

Погледајте и: