Руски пијаниста монах Авељ пред први концерт у Београду: Музика је као кад улазиш у храм /видео/

Савремени свет је веома сложен, све време некуда журимо. Савремени геџети и уређаји нам не дозвољавају да мало застанемо. А музика, нарочито класична, пружа нам управо ту могућност – да дамо својој души да се измести из свакодневице, каже у разговору за Спутњик руски пијаниста монах Авељ.

Овај млади музичар је популарност стекао изводећи популарна дела класичне музике на интернет платформама. Композиције Моцарта, Чајковског, Шостаковича, Баха, Шопена, Мориконеа и других аутора у изведби монаха Авеља стекле су на хиљаде поклоника на Јутјубу и другим друштвеним мрежама.

Након успеха у виртуелном свету монах Авељ, који је донедавно био део братије чувеног Валамског манастира, одлучио је да започне концертну каријеру, а за свој први наступ у великој сали изабрао је Београд.

Руски пијаниста 6. марта наступа у београдској МТС дворани. Уочи концерта, на којем ће извести 22 популарна дела класичне музике, монах Авељ каже да се веома озбиљно припрема за тај наступ.

„На концерту ће се чути музика класичних композитора, таквих као што су Бах, Моцарт, Бетовен, Шопен, Рахмањинов, као и композиције савременијих композитора, таквих као што су Пол де Сеневил, Пол Морија, Енио Мориконе и разни други. Тамо су заиста сакупљена ремек-дела и светски хитови, које сви знају. То је, наравно, велика одговорност, али ја сам спреман и чекам тај радостан сусрет, јер сваки је концерт пре свега празник за слушаоце“, каже монах Авељ.

Једном приликом сте изјавили да је сваког човека Бог обдарио талентом и да тај таленат, наравно, треба да се развија, да би служио Богу и људима. Како Ви доживљавате своју мисију на овом свету, посебно имајући у виду догађаје у савременом свету?

Музика пружа могућност нашој души да изађе из оквира свакодневице и то је исто као и када уђемо у храм – тада се трудимо да заборавимо на све око себе, да не мислимо о световним стварима, већ само о ономе што је насушно, да се потпуно предамо молитви да бисмо се сјединили с Богом. Ипак, за многе људе то су веома високе сфере. Музика је начин да се човек приближи Богу, да застане, да се замисли о вишим темама, о Богу, о свету, о добру, да изађе из оквира убрзаног света. Сматрам да је једна од мојих мисија управо у томе - дати људима могућност да застану и да се замисле. И да постану бољи, наравно, јер је то добра музика, која нас чини благороднијима.

Необично је видети монаха који одлично користи Јутјуб и друге технолошке могућности, а уз то има и академско музичко образовање. Какав је био ваш животни пут, како је дошло до тог споја музикалности и духовности?

Понекад се у нашим животима све догађа некако само од себе. Ја заправо никада нисам тражио никакву популарност. Просто је у неком тренутку тако испало, почео сам да објављујем своје клипове на интернету, добио сам за то благослов. И људима се допало то што радим. И некако се то постепено развило у нешто више. Ја себе не сматрам изузетним. Јасно ми је да сам обичан музичар, мада имам професионално музичко образовање. Ипак, људима се допало то што радим, а када је већ тако, зашто се не бих трудио да у том правцу учиним нешто више, да служим нечему добром, укључујући музику.

На који начин се, према Вашем искуству и доживљају, музика и религија спајају и надопуњују?

Религија и музика иду раме уз раме и могу да допуњавају једна другу. Најважније је оно што је унутар нас јер музичара има веома много. Знамо да у црквама увек певају. Музика непрестано прати људе у црквама, на богослужењима. Бах је, без обзира на то што је био протестант, ипак био човек Божји, цео живот је служио Богу. Многи музичари, многи уметници су верници, људи који такође кроз свој рад служе Богу. А то што сам монах мени не смета. Када сам живео на Атосу имао сам паузу, пет година практично уопште нисам свирао. А затим се у манастиру појавио пианино. Као што знамо, ништа се не догађа случајно. И ја сам поново почео помало да свирам, због тога што је музика увек са мном. И то је неодвојиви део мог живота. Заправо, ја без вере не могу да замислим свој живот, као ни без музике.

Изводите дела композитора из разних култура и епоха. Какав је Ваш однос према другим религијама?

Бог је сваком човеку дао избор. И ја сам, природно, верујући православни хришћанин, Бог ме је позвао да му на посебан начин служим, и то је мој избор. И ако се узме савремени свет, где је свима све доступно, сваки човек, проучавајући разне религије, разне конфесије, разне правце, може сам постепено да дође до закључка да напросто нема ничег изнад учења које је проповедао Христос, учења о љубави. И то не само о љубави него о пожртвованој љубави. Ниједна друга религија на свету не предлаже нам да се жртвујемо ради другог човека. И ниједна нас не учи да волимо своје непријатеље. Мислим да сваки човек може, изучавајући постепено, да дође до тога да је хришћанство, заправо, највиша тачка свих могућих религија. Бог никога ни на шта не приморава. Он не каже, веруј у мене. Он даје могућност. Он каже, видите, верујте, спреман сам да вам дам вечни живот. Друго је питање да ли ће се човек одазвати на тај позив. У већини случајева видимо да, нажалост, материјални свет, материјална блага више освајају срца људи, него вера у вечни живот. Ипак, музику разумеју људи разних религија. И због тога управо кроз музику, без речи, може се обраћати срцима људи.

Какви су вам планови и амбиције за будућност у вези с музиком и како надаље видите своју мисију?

Ја не правим планове. Биће како Господ да. Јер знамо да је све од Бога. Ако Бог благослови овај посао, значи да ће се он некако даље развијати. Ако не благослови, значи да ће престати. Због тога планове никакве не правим, а амбиције немам никакве. Мој посао је мали, а даље како Бог да.