Чудесни Андрјуша: Представљена књига о легендарном професору Тарасјеву /фото/

Човек са великим Ч, универзитетски професор, писац уџбеника, шармер, козер, чувар тајни и напросто „чудесни Андрјуша“ – само су неке од оцена које су се могле чути на представљању књиге о легендарном професору Филолошког факултета у Београду Андреју Тарасјеву, који је био и остао мост између руског и српског народа.

У препуној сали Руског дома о професору Тарајсеву, рођеном Београђанину а потомку белих Руса, говорили су само неки од 34 аутора књиге који је поводом његовог 90.рођендана објавила издавачка кућа „Чигоја“ а приредила Бранислава Марковић.

Књига „Професору Тарасјеву у част“ писана је срцем и душом, а у њој су на 170 страна сабрани утисци, сећања, анегдоте из живота и прикази рада овог изузетног човека, педагога, али и оснивача хора „Лучинушка“.

О професору Тарасјеву су, поред приређивача, говорили његов син др Алексеј Тарасјев, као и пријатељи и бивши студенти др Радмила Тонковић, др Слободан Радуловић и др Мина Ђурић. Сам професор Тарасјев није могао да присуствује вечери али је све пратио у лајв стриму , што је излагањима говорника дало додатну емотивну ноту.

Хор „Лучинушка“

© Sputnik / Тања Трикић

Уз захвалност приређивачима, издавачима, директору Руског дома Јевгенију Баранову и свим поштоваоцима лика и дела његовог оца, Алексеј Тарасјев је истакао да је Руски дом одабран као најадекватнији простор за овакво вече јер је управу ту била смештена пре Другог светског рата Руска гимназија где је Андреј кренуо у школу, а његов отац Виталиј предавао веронауку.

Андреј је повезао своју отаџбину и свој завичај, приметила је Марковићева и подсетила да је слична била судбина и Никите Толстоја, унука славног писца, који је до своје смрти био близак пријатељ са професором Тарасјевом.

Говорници на промоцији књиге о легендарном професору Тарасјеву

© Sputnik / Тања Трикић

Према речима Радмиле Тонковић, он је био и остао мост између српске и руске душе, раскошни приповедач прича, посвећен „матушки Русији“ и њеној култури и дивним људима. Студенти су га, како је рекла, увек слушали не дишући.

Слободан Радуловић се присетио дружења с Тарасјевом као парохијаном цркве св. Трифуна на Топчидеру, испричавши неколико анегдота о професору познатом по својој врцавости и духовитости. Мина Ђурић се дотле осврнула на предани рад Андреја Тарасјева са хором „Лучинушка“ кроз које су прошле многе генерације студената Филолошког факултета а којим је, како је рекла, он руководио, хороводио и путоводио.

Хор који ускоро пуни 52 године отворио је и затворио вече извођењем руске народне музике.

Погледајте и: