Апокалипса – живот без друштвених мрежа

Човек 21. века претворио се у дигитализовано биће које је некад мање, а некад више завистан од свог „паметног“ уређаја, а одвајање од њега и друштвених мрежа, могло би да изазове масовне патолошке последице. Недавни привремени престанак Мета* платформи показао је у мањој мери потенцијални апокалиптични сценарио живота без појединих мрежа.

Овако филозоф и некадашњи уредник научно-филозофске емисије „Гозба“ Александар Лукић гледа на хипотетички сценарио у којем би модерни свет остао без неких од најпопуларнијих друштвених мрежа на свету, попут Фејсбука* и Инстаграма*.

Алтернативе за ове мреже, које су забрањене у Русији као екстремистичке, свакако постоје и њихова употреба вртоглаво расте у Кини, Русији и многим другим земљама. Док су Твитер, Тик Ток, Ви чет, Телеграм и остале платформе које добар део незападног света користи, радиле нормално, корисници Мете* су били одсечени од својих аватара и виртуелног живота.

Није за шалу

Привремени престанак рада Мете* проузроковао је доста шала и произвео масу „мимова“ на осталим друштвеним мрежама. Чак се и амерички предузетник и технолошки могул Илон Маск подсмевао овој ситуацији на својој недавно купљеној друштвеној мрежи „Икс“, али Лукић упозорава да ситуација није за шалу.

If you’re reading this post, it’s because our servers are working

— Elon Musk (@elonmusk) March 5, 2024

Наравно да би далеко горе било да су „пали“ неки системи који су нам свима битни за свакодневно функционисање, попут система електронског узимања лекова, заказивања прегледа, подизања новца или нечег другог, али ни краткотрајно блокирање „мрежа“ није баш неозбиљно како се може чинити. То би, сматра Лукић, довело до низа психолошких сломова и пратећих проблема.

Живимо у дигитализованом добу у којем се човек претвара у дигитализовано биће. Један од сегмената дигитализације јесу и друштвене мреже. Човек се на неки начин преселио у ту виртуелну стварност друштвених мрежа и делује више на „мрежама“ него у реалности класичне природе. Делује као да смо се сви претворили у виртуелна бића и то ствара осећај зависности, тако да се цела ситуација може посматрати и са патолошке стране, изјавио је Лукић за Спутњик.

Преживећемо

Посебну врсту кризе би произвео нестанак података. Људи су се навикли и ослонили на технологију у тој мери да је користе као „проширену меморију“, како се понекад називају мобилни телефони, таблети, компјутери итд. Тамо се чувају сви подаци који су нам потребни да функционишемо.

Таква ситуација би могла да изазове кризу, али свака ситуација дође, прође и на неки начин се решава. Друштвене мреже се могу донекле мењати, може бити више цензуре, може се плаћати коришћење, али не верујем да ће дигитализација у том смислу да стане, закључио је Лукић за Спутњик.

Друштвене мреже

CC0 / Unsplash/dole777 /

Има ли нешто горе?

Блокада мрежа била би трагична за многе људе, поготово за млађу популацију рођену и одраслу са паметним уређајима, али би губитак самог интернета био несагледиво гори, каже за Спутњик теоретичар и публициста Станко Црнобрња.

То би, сматра он, угрозило целокупну економију, индустрију, појединце, друштвене односе, али и планету као такву, будући је планета Земља од пре отприлике петнаест година комплетно прешла на дигиталне комуникације путем интернета. Уз све то, додаје Црнобрња, многи људи данашњице потпуно су „прикључени“ за мобилни телефон који је постао саставни део њиховог организма, поготово централног нервног система. Они би имали озбиљне психолошке, које би пратили и друштвени проблеми.

Инстаграм* и Фејсбук* нису интернет. То су само две најизвиканије мреже и због тога су најоптерећеније, међутим, интернет није „престао“ са њиховом блокадом. Те две ствари треба разликовати. Преко милијарду и по људи су корисници Фејсбука*, исто толико и Инстаграма*, али сви они имају и алтернативне комуникације, рекао је Црнобрња за Спутњик.

Мотај каблове, гаси интернет!

Интернет је, како каже Црнобрња, „генијалан“, јер не постоји централна тачка која може да се искључи, па да он престане да ради. Баш је са том идејом и направљен у доба Хладног рата, као мрежа за избегавање уништавања командних централа, каже он.

Врло га је тешко уништити целог, а поготово сад кад је прешао у ту свемирску димензију – то је скоро немогуће. То треба имати на уму и никако не стављати знак једнакости између Фејсбука* и интернета. Фејсбук* је приватна корпорација која ради на профит.

Овде је, објашњава Црнобрња, реч о приватним корпорацијама које су подложне великим притисцима корисника, па у неким тренуцима испадну из колосека, попут воза који испадне из шина. Са друге стране, мрежа интернета која кроз свемир и путем подморских каблова покрива целу земљу представља једну изузетно комплексну мрежа која би, када би се на неки начин уништила, у великој мери и дословно зауставила цивилизацију.

Телефон

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Иако би блокада или гашење друштвених мрежа изазвало општи хаос, филозоф Александар Лукић верује да би се људи временом ипак прилагодили на њихов евентуални нестанак. Прегрмело би човечанство тај губитак, на овај или онај начин, јер је човек биће које се прилагођава. Друштвених мрежа није ни било до пре двадесет или тридесет година, па је људски род и тада функционисао, закључује он.

*Активност компаније Мета - друштвене мреже Фејсбук, Инстаграм и Тредс, забрањена је у Русији као екстремистичка.

Погледајте и: