Епархија рашко-призренска: Беришине оптужбе су израз етничке и верске мржње

Епархија рашко-призренска саопштила је данас, поводом оптужби посланика скупштине привремених приштинских институција Бека Берише на рачун СПЦ у вези са недавном посетом епископа Теодосија археолошкој локацији манастира Богородице Хвостанске, да оне представљају израз етничке и верске мржње.

На порталу Телеграфи Бек Бериша, који је у скупштини у Приштини и председавајући одбора за безбедност, изнео је грубе и неосновсне оптужбе против СПЦ поводом посете епископа Теодосија и његових сарадника археолошкој локацији манастира Богородице Хвостанске у општини Исток 4. марта ове године, саопштила је Епархија, додајући да су одмах након посете непознате особе извеле вандалски напад на ту локацију, оштетивши ограду комплекса.

''Епархија рашко-призренска СПЦ остаје забринута за Богородицу Хвостанску као једну од наших значајних историјских светиња, која је уврштена у специјалне заштићене зоне заједно са близу педесет других објеката СПЦ на Косову и Метохији. Најновија штета на овом локалитету показује да су објекти наше цркве и даље угрожени и да им треба заштита пошто на том простору не живи српско становништво и локацију не обезбеђује полиција'', наводе из Епархије.

У вези са посетом епископа Теодосија важно је, како додају, нагласити да је она организована заједно са представницима међународне мисије ЕУЛЕКС и у координацији са косовском полицијом због претходних незаконитих радњи на овом локалитету.

''Комплекс Богородице Хвостанске је под тим именом убележен у Закон о специјалним заштићеним зонама који је усвојила скупштина у Приштини и по коме, на простору заштићених зона, не може бити никаквих активности и радова без сагласности Српске православне цркве и Савета за имплементацију заштићених зона. То је јасно речено у закону, који нажалост косовске власти често не поштују. Будући да господин Бериша очигледно не познаје законе Косова, иако је посланик скупштини треба да се подсети да је закон донесен због заштите објеката Српске православне цркве на Косову који су више пута претходних година нападани и скрнављени'', наводи се у саопштењу.

Зато је, како подсећају из Епархије, 45 локација стављено под статус специјалних заштићених зона и то су локације Српске православне цркве, а поред тога и цело село Велика Хоча и историјски део града Призрена, у коме се поред осталих објеката налази и неколико средњовековних српских православних цркава.

Историја локалитета Богородице Хвостанске је више пута истраживана и пре и после Другог светског рата и пронађени су значајни артефакти који сведоче о комплексној историји овога локалитета. Од ране православне рано-византијске базилике из 6. века до 13. века када је објекат проширен и обновљен, Богородица Хвостанска је постала 1219. седиште Српске православне епархије Хвостанске.

Оптужбе Берише да СПЦ шири мржњу тиме што води рачуна о својим светињама које су као такве убележене и у законе тзв. Косова заправо представља сама по себи израз етничке и верске мржње, али је и показатељ да је оштећење ограде око овог локалитета непосредна последица мржње која се систематски шири против СПЦ и духовних и верских објеката од којих је више од 150 оштећено или оскрнављено након рата 1999. од стране албанских екстремиста.

''Зато наша епархија апелује да се овај локалитет заштити и да се исправно обележи у складу са називом који стоји у закону о специјалним заштићеним зонама. У противном постоји могућност да ће бити изложен даљем вандализму и историјском ревизионизму које спроводе појединци из косовске власти, кршећи основне темеље људских и верских слобода које постоје у демократском свету'', наводе из Епархије рашко-призренске.

Епископ рашко-призренски Теодосије 4. марта је са дечанским игуманом Савом и у координацији са тимом Еулекса посетио археолошке остатке манастира СПЦ Богородице Хвостанске код Истока на Косову и Метохији.

Како је раније наведено у објави Епархије рашко-призренске на мрежи X, ова локација је „једна од 47 специјалних заштићених зона, према косовском закону о специјалним заштићеним зонама“.

Око 50 ари земљишта на којем се налазе темељи манастира и Цркве Богородице Хвостанске у јануару су, међутим, ограђени жицом и постављена је информативна табла на албанском језику.

Епархија рашко-призренска саопштила је тада да је заузимање остатака манастира Богородице Хвостанске још један корак у брисању историјског и духовног идентитета српског народа и цркве на КиМ.

Погледајте и: