„Мистер Долар“ у Народном позоришту: Неочекивани Нушић 21. века

Представа „Мистер Долар“, у којој Бранислав Нушић пише о моћи новца и у којој мери је он вечни покретач збивања у свету, биће премијерно изведена 15. марта на Великој сцени Народног позоришта у Београду.

Режија је поверена Милошу Лолићу, који први пут ради неки комад несумњиво највећег комедиографа у српској књижевности.

Након праизведбе 16. септембра 1932. године у Народном позоришту, ова комедија ситуације с елементима комедије нарави у чијем фокусу је прича о скоројевићима који лако долазе до новца и онима који им се улагују, враћа се поново, после скоро једног века, на исту сцену у новом, савременом редитељском читању.

„Радња се догађа на журци некакве високе класе, односно елите која је истовремено и политичка и финансијска и корумпирана. Без обзира на то што је комад написан пре скоро једног века, његова актуелност је до те мере присутна да не морам, чак, ниједним редитељским поступком да указујем на то”, открива редитељ Лолић који је био задужен и за идејно решење сценографије.

Лолић напомиње да та журка и те како говори и о нашем времену:

„Нису примењиве само реплике, него и све ситуације. Овај текст барата с доста озбиљних тема без да ико мора да их подвлачи, као што је, на пример, класно питање. Ту пре свега мислим на келнера кога узвисујемо на позицију милионера и како то утиче на све остале“.

Радња се догађа на журци некакве високе класе, односно елите која је истовремено и политичка и финансијска и корумпирана

© Фото : Спутњику уступило Народно позориште/Марко Крунић

Лолић истиче да радећи овај комад, први пут није имао потребу за деконструкцијом, већ Нушића оставља скоро, па, интегрално:

„Без обзира на то што смо радећи адаптацију избацили неке ликове, ми смо му, пуни поверења, препустили да скоро сасвим интегрално, води ову представу оном причом како је он то одувек и планирао. Поред тога, Нушић у овом тексту између тих својих комичних бравура, успева да провуче и тако неки хаику који може да се користи као нека животна мантра”, каже Лолић, који у Народном позоришту поново режира после девет година, када је с великим успехом поставио Шилерову „Марију Стјуарт”.

Мистер Долар је ушао у све поре света

Лолићева режија „Мистер Долара”, у драматизацији Перише Перишића, уз јединствен ауторски печат, доноси на сцену и оригиналну техно музику, сведена сценографска решења, упечатљиве костиме и маестралну глуму.

Уметничка директорка Драме Народног позоришта Молина Удовички Фотез каже да је Лолићева представа неочекивани Нушић - Нушић 21. века:

„Слика света коју нам Милош Лолић даје кроз, код Нушића увек присутну, акциону групу ликова је прецизна, на глобалном нивоу препознатљива и нимало обећавајућа. 'Мистер Долар' је ушао у све поре света који живимо, већини постао божанство и поносом заменио стид. Није више ни смешно, јер нас испразност све више удаљава од срећног краја”.

Водвиљ прерасте у буњуеловски жур

Нушићев „Мистер Долар“ био је пријемчив ауторском тиму, пре свега због узбудљиве, у драматуршком смислу, водвиљске технике и маштовитих комедиографских визура друштвених група и појединаца који не бирају средства да се домогну новца, моћи и части по мерилима буржоаског скоројевићевског друштва.

Нушић у овом тексту између тих својих комичних бравура, успева да провуче и тако неки хаику који може да се користи као нека животна мантра

© Фото : Спутњику уступило Народно позориште/Марко Крунић

„Традиционално тумачен, Нушић се смеје слабостима, а не апсурдима људи и друштва. У нашем тумачењу проблематизујемо ту тезу и постављамо питање шта се дешава кад се нушићевске сцене прекомпонују, измонтирају и згусну тако да водвиљски механизам прерасте у буњуеловски жур којем се не назире ни почетак ни крај, или у савремени клупски парти са ретро обележјима, или можда у правцу театра апсурда или црне колибе на трагу Линча?! Тријумф разума, смеха и живе речи некад је могао да послужи чак и моралном олошу да освести своје слабости и да колико-толико коригује своје поступке“, каже драматург Периша Перишић.

Осим њега, у уметничком тиму су Мираш Вуксановић (реализација сценографије), Марија Марковић Милојев (костимографија), Невена Глушица (композитор), Ирена Максимовић (кореографија денс-групе) и др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор).

У подели су Недим Незировић, Теодора Драгићевић, Радован Вујовић, Ива Милановић, Александар Вучковић, Kалина Kовачевић, Јован Јовановић, Александар Срећковић, Бојана Бамбић, Немања Стаматовић, Магдалена Мијатовић, Ваја Дујовић, Вучић Перовић, Драган Секулић, Данило Лончаревић, Софија Узуновић, Ивана Шћепановић, Сава Милутиновић, Ана Јанковић, Милица Томић, Лариса Радоњић, Данило Фатић.

Погледајте и: