Руска дума ће позвати свет да коначно осуди бомбардовање Југославије

Нацрт обраћања Уједињеним нацијама у вези са 25. годишњицом почетка НАТО бомбардовања Југославије достављен је Државној думи на разматрање, изјавио је шеф комитета Думе за међународне послове, лидер Либерално-демократске партије Русије (ЛДПР) Леонид Слуцки.

"Одбор за међународне послове поднео је нацрт обраћања Већа Савезне скупштине у вези са 25. годишњицом почетка бомбардовања територије суверене Југославије од стране НАТО коалиције. Предлажемо да га поднесемо на разматрање Државној думи 20. марта", рекао је Слуцки.

Он је истакао да се у апелу позивају парламентарци да осуде војну операцију и предузму мере за позивање држава чланица НАТО на међународну одговорност.

"У тексту нацрта апела, руски парламент позива УН и скупштине свих земаља да коначно осуде војну операцију Северноатлантске алијансе против Југославије и предузму мере за привођење држава чланица НАТО међународној одговорности за директну агресију на СРЈ", прецизирао је.

Како се наводи у документу, парламентарци сматрају да је неопходно, уочи годишњице агресије НАТО-а на Југославију, дати праведну оцену "тог грубог кршења међународног права, које је довело до дестабилизације рада Организације за европску безбедност и сарадњу".

Осим тога, парламентарци "изражавају дубоку забринутост због текућих покушаја Колективног запада да чин агресије на Савезну Републику Југославију представи међународној заједници као мировну операцију, да жртве НАТО бомбардовања преда забораву и окриви Србе за избијање ратова на Балкану".

Тако је, подсећају парламентарци, од марта до јуна 1999. године "на малу суверену државу у центру Европе бачено 2.300 крстарећих пројектила и 14.000 бомби", што је резултирало смрћу више од 2.000 цивила у Југославији, укључујући и децу.

Како истичу, некажњивост НАТО удара на Југославију "створила је основу за нове војне акције широм света под маском изјава о борби 'за вредности слободе и демократије'".

"Уверење Колективног запада у сопствену непогрешивост и право да одлучује о судбини других народа и држава довело је до узлета неонацистичког режима у Украјини, који је после државног удара 2014. спроводио политику геноцида над руским становништвом што је довело до оружаног сукоба на територији те земље", закључује се у документу.