Откривено које бактерије су убијале наше претке

Бактеријске инфекције изазване храном и водом, али и контактом попут пољупца, узроковале су много патње људима током каменог доба будући да су болести које се данас могу лечити антибиотицима тада биле - фаталне.

Иако нам идеја о томе да људи живе у заједници и немају приступ антибиотицима звучи као ноћна мора, чињеница је да смо тако провели велики део наше историје и праисторије.

Тим научника, које је координисао Центар за палеогенетику у Стокхолму, радио је на међународној студији и истраживао микробе на археолошким налазиштима из каменог доба у Скандинавији.

Како се наводи на сајту Стокхолмског универзитета, они су пратили различите типове микроба, од оних којих има код здравих особа, до узрочника великих проблема и болова: Neisseria meningitidis која се шири блиским контактом и пољупцима, Yersinia entrecolitica које има у храни и води, као и Salmonella enterica која је данас чест узрочник тровања храном.

„Посебно пример бактерије Salmonella enterica показује колико је зараза могла да буде тешка. У гробници у Линћепингу открили смо две заражене особе и врло је могуће да је то био разлог њихове смрти“, рекла је Нора Бергделдт, истраживач Одељења зоологије на Стокхолмском универзитету.

„Ова и друге бактеријске болести које смо открили данас се лако лече антибиотицима, а тада су биле смртоносне“, додала је она.

Испитан ДНК 38 древних људи

Током истраживања испитани су остаци 38 људи, од земљорадника до ловаца скупљача, а материјал је сакупљан од Хамервилксхолмена у јужној Норвешкој, стар око 9.500 година, до гробнице у Линћепингу у Шведској, старој 4.500 година.

Пратећи трагове генетског материјала бактерија и неких вируса у ДНК заражених људи, научници су покушали да открију болести каменог доба, а посебно утицај преласка са лова и скупљања плодова на земљорадњу.

„Знамо када су људи у Скандинавији почели да се баве земљорадњом, али још не знамо како је та промена утицала на њихово здравље“, рекла Хелена Малмстром, научник Програма за еволуцију човека Универзитета у Упсали.

„Што су више интеракција људи имали, то је било више могућности да заразе једни друге. Али, чак и ако наиђемо на бактерију са потенцијалом да утиче на друштво попут Yersinia pestis, инфекције које су се шириле кроз храну биле су најприсутније. Изузетно је што можемо да почнемо да истражујемо део праисторијских друштава који до сада није било могуће истраживати“, рекао је Андерс Готерстром који је на челу истраживачког пројекта у којем је спроведена ова студија.

Погледајте и: