Русија тражи од Запада да положи рачуне за агресију на Југославију

Западним државама које су извршиле и подржале бомбардовање СРЈ 1999. године неће бити лако да изнесу аргументе зашто су то урадиле мимо УН и међународног права на седници Савета безбедности 25. марта коју је затражила Русија, сматра дипломата Зоран Миливојевић.

Први пут у Савету безбедности ће се на седници расправљати о агресији НАТО пакта на СРЈ 1999. и то на захтев Русије. Ова вест је, према речима дипломате и бившег амбасадор др Зорана Миливојевића, више него важна, јер ће се западне државе које су учествовале у томе јавно суочити са свим чињеницама и последицама тог акта.

Седница од огромног значаја

„Јако је важно да тај чин не остане заборављен и да остане забележено како је до дошло до напада на једну суверену државу, без сагласности УН, уз повреду међународног права. Такође је важно да се о томе разговара и то баш сада када међународно право поново добија на значају,“ каже Миливојевић.

Он истиче да је за Србију ова седница посвећена НАТО агресији од круцијалног политичког значаја и да ће се тек у будућности показати у којој мери је тако.

"Свако подсећање на НАТО агресију и у којој мери је то тада учињено мимо међународног оквира, насилно, са жељом и намером да се један део наше територије силом одузме за нас је политички важно", напомиње дипломата.

Међународно право се враћа

Ништа мање није битно, додаје наш саговорник, ни да остане забележено и јавно изречено у Уједињеним нацијама и Савету безбедности шта је тај чин даље проузроковао и до чега је све довео.

„Такође је битно и на глобалном плану да се не заборави шта је било и о чему се радило и какве је то последице произвело и какве последице може и даље да произведе. Дакле, не само за Србију него и за цео свет ова тема је важна, поготову што су практично од тог тренутка глобални односи добили потпуно други облик и кретање, где су мање државе биле сваки пут угрожене на начин као је то учињено и у случају СРЈ,“ истиче Миливојевић.

Он подсећа на све оно што се после тога десило Либији, Ираку и другим државама а све мимо међународног права.

Миливојевић, међутим, не очекује усвајање никаквог писаног закључка о овој теми, јер, како каже, то неће дозволити западне силе.

Западу неће бити мило

„Ту нема шта да се усвоји .. Једноставно сама по себи расправа о овоме је изузетно значајна. Лично мислим да ће Запад терати неку своју причу која не стоји и која не може да представља никакве аргументе одбране зашто су то учинили, како и у ком контексту,“ закључује Миливојевић.

Ово је први пут да се после 25 година од тог агресивног чина на једну суверену државу расправља о том питању у УН, а седница СБ ће бити

одржана 25. марта, саопштио је заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански.

Према његовим речима, захтев Русије је, како се и очекивало, изазвао бес представника западних земаља, за које је та тема „крајње неугодна“.