Блеф и обмана, или нови фронт НАТО против Русије

НАТО жели да уз помоћ Грузије отвори још један фронт против Русије на Јужном Кавказу, оцењује руски експерт Андреј Арешјов, коментаришући посету генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга тој земљи, која тежи уласку у тај западни војни савез.

Он напомиње да Столтенбергова турнеја обухвата све три престонице Јужног Кавказа, бивше совјетске републике - Грузију, Јерменију и Азербејџан, што, како оцењује, одражава давнашњу идеју коју су сковали западни стратези деведесетих година да се на југу од кавкаског масива створи један геополитички, антируски простор.

Међутим, Арешјов напомиње да идеја уласка у НАТО изазива озбиљне дебате у грузијској јавности.

„Постоје различита мишљења у друштву по овом питању, као и у власти, у актуелним грузијским елитама, које су деценијама васпитаване да нема алтернативе европском и евроатлантском избору и вектору. Али, знамо какве је то последице имало по Грузију, између осталог и на војно-политичком плану“, каже експерт.

Како додаје, у Грузији постоји активна и гласна радикална прозападна опозиција, али „изгледа да овај вектор не доминира у потпуности ни у власти, нити у огромној већини друштва“.

„Мислим да је Столтенбергова помало грчевита посета повезана са ситуацијом у Украјини - у позадини неуспеха Кијева, алијанса жели да организује додатни фронт за Русију уз помоћ Грузије, али сасвим је очигледно да ће у овом случају проблеми настати не толико за Русију, колико за државе Кавказа, укључујући Грузију. Мислим да то схватају и то видимо у уравнотеженом приступу којег се придржавају садашње грузијске власти“, оцењује Арешјов.

НАТО обмањује Грузију

Стручњаци напомињу да је Столтенбергова турнеја по Кавказу прва у последње четири године, а дешава се у за време значајних промена у региону. У септембру прошле године, након успостављања азербејџанске јурисдикције над Нагорно-Карабахом, није дошло само да промена односа снага у региону, већ и у билатералним односима између традиционалних савезника. У односима Москве и Јеревана настала је криза, док је турски фактор постао много значајнији него раније, а Анкара је постала један од главних актера на Кавказу.

У таквим условима, НАТО-у је важно да усагласи ставове у стратешки важном региону, где Грузија остаје најважнији партнер алијансе на Кавказу. Међу ове три кавкаске земље, једино Грузија развија активно партнерство са НАТО-ом и исказује своје тежње за чланство у алијанси.

Столтенберг је у Тбилисију потврдио спремност алијансе да прими Грузију у своје редове, истичући да је та земља веома важна за алијансу, али је указао и на то да Тбилиси мора да спроведе реформе. При томе, никакве рокове, нити датуме није помињао.

Столтенбергове изјаве о пријему Грузије у НАТО грузијски стручњаци виде као „блеф и обману“, јер се већ 15 година, од самита НАТО у Букурешту, чују само празна обећања.

Односи Тбилисија и НАТО-а започели су 1994. године, када се Грузија придружила НАТО-овом „Партнерству за мир“, а убрзо након Револуције ружа 2003. године интензивирала је сарадњу са алијансом, да би на самиту у Букурешту, 2008. године, чланице НАТО-а обећале да ће се Грузија на крају придружити тој организацији.

Руководство НАТО-а је више пута изјављивало да су врата НАТО-а „отворена за Грузију“, али није прецизирано време могућег уласка земље у ту организацију.

Русија је категорички против уласка Грузије у НАТО, односно ширења овог савеза ка њеним границама.

Москва контакте кавкаских држава са алијансом види као њихово суверено право, али сматра да покушаји НАТО-а да прошири свој утицај тешко да доприносе стабилности на Кавказу и предвидљивости ситуације.

У сваком случају, даље ширење тог војног блока и милитаризација региона неће донети већу безбедност Европи и свету, а такође ни безбедност Грузији.

Погледајте и: