Џабе Ескобар губи стрпљење – неће успети да прецрта Србе

Габријел Ескобар је баш пред долазак у Подгорицу изјавио да га „брине“ присуство Срба у влади Црне Горе па се отворило питање будућности тамошњих српских странака. Аналитичар Владимир Павићевић тврди за Спутњик да речи америчког званичника неће пореметити најбоље односе између премијера Милојка Спајића и председника парламента Андрије Мандића.

Професор Павићевић, истиче да се не би требало превише освртати на необазриве и у одређеној мери дрске изјаве дипломата попут Габријела Ескобара, који сматра да српским странкама нема места у црногорској влади.

Када је реч о америчкој администрацији, сада је боље слушати и пратити деловање, рецимо, умеренијег Џима О'Брајена, каже Павићевић.

Ескобар је уочи посете Подгорици изјавио да је забринут чињеницом да би лидери некадашњег Демократског фронта могли ући у црногорску владу. За Сједињене државе проблем представља чињеница да су представници ових партија најављивали како ће преиспитати чланство Црне Горе у НАТО, као и да имају намеру да повуку признање Косова.

Људима у Црној Гори делује да је Габријел Ескобар након 25 година бављења Балканом, мало изгубио стрпљење и некада не користи онај речник који је примерен, на пример, највишим званичницима или дипломатама који, на пример, долазе из Сједињених Америчких Држава. Таква је била и његова порука око учествовања или неучествовања неких странака у влади или око тога да сви у Црној Гори треба да прате само оно шта ради господин Спајић, рекао је Павићевић за Спутњик.

У односу на све лидере и опозиционих и позиционих странака у Црној Гори, лидер Нове српске демократије Андрија Мандић има најбољу комуникацију са господином Спајићем, објашњава Павићевић. Њих двојица се врло добро разумеју, а њихова комуникација чини „кичму“ нове владе и доприноси да она буде толико стабилна колико јесте.

Добра сарадња Спајића и Мандића позната је свима у Црној Гори па људе мало изненађује када један високи званичник САД подржи господина Спајића, а онда упути критику некоме за кога ми сви знамо да са Спајићем има феноменалну комуникацију. Онда делује да ти људи можда некада нису довољно обазриви ни у смислу информација које имају.

Премијер Црне Горе Милојко Спајић

© Фото : Уступљено Спутику/ Влада Црне Горе/ SasaMatic

Наш саговорник подсећа да Спајић спрема јавни разговор који ће ићи ка томе да се направи реконструкција нове владе која би подразумевала да у њу уђу политички ауторитети из Мандићеве Нове српске демократије и Кнежевићеве Демократске народне партије.

Неко ће можда рећи „Како то да се неко учи политици са позиције премијера“, али добро, није први коме би тако нешто могло да се деси. Кључно је да он савлада мало те лекције и да научи још неке ствари. Будући да његова комуникација са Мандићем већ сада чини његову владу веома стабилном, ова реконструкција која би у влади укључила и политичке ауторитете из ове две странке само би додатно оснажила ту стабилност, па би онда то могла бити једна влада која би у пуном мандату могла да се бави решавањем проблема и то оних најтежих који су остали из времена Мила Ђукановића и ДПС-а.

Шта је са „малигним руским утицајем“?

Ескобаров коментар о могућој дестабилизацији Балкана и чувеном малигном руском утицају није основан, сматра Павићевић и додаје да су такве тврдње подједнако бесмислене као и „обећање“ америчког званичника да ће Црна Гора бити наредна чланица Евроспке уније.

Из Русије никаква опасност Црној Гори не прети и када прочитам да је неко напоменуо тако нешто, ја аутоматски закључим да је ту реч о нечему што је део пропаганде, или можда неког приступа којим хоће да се учврсти некаква позиција, али ми у Црној Гори сви знамо да овде таквог утицаја нема. Да ли је реално да било која држава Западног Балкана или било која држава која данас није чланица ЕУ у догледно време постане чланица? Све што се у ЕУ данас дешава сугерише да то делује данас као нека немогућа мисија.

Милојко Спајић

© AP Photo / Boris Grdanoski / Милојко Спајић

Из овог разлога, верује Павићевић, сасвим је легитимно рећи да је циљ Црне Горе да постане члан ЕУ, али да треба имати и резервни план. Односно да ће, уколико до тога не дође, Црна Гора сама учврстити своје институције, унапредити економију и кренути путем прогреса, како би постала аутономна политичка заједница која самостално одлучује о својој будућности, закључује наш саговорник.

Погледајте и: