Нови бесмислени притисак на Београд: Британци не виде да су трајно изгубили битку за срца Срба

Учесници заседања Одбора за спољне послове британског парламента који се залажу за појачање притисака на Србију изгледају као група анонимних алкохоличара који се међусобно подржавају, причају исту причу и онда се међусобно теше уместо да објективно погледају на ствари, сматра политиколог Стеван Гајић.

А кад би објективно погледали на ствари увидели би да су трајно изгубили битку, како они то називају, за срца и умове Срба, да не могу то поправити и да је најбоље што могу да добију да будемо неутрални, каже Гајић за Спутњик.

Алиша Кернс и друштво

Учесници заседања Одбора за спољне послове британског парламента сагласни су у оцени да је Велика Британија донекле изгубила Западни Балкан из вида у протеклим годинама и да би требало да појача притисак на Београд и председника Србије Александра Вучића.

Сведочење бившег генералног секретара НАТО (1999- 2003) Џорџа Робертсона, бившег амбасадора Велике Британије у БиХ и на „Косову“ Ијана Клифа и професора на Лондонском универзитетском колеџу Ендија Хоџаја, скоро у потпуности је било усредсређено на Србију и Косово и Метохију, али и незаобилазну тему „руског утицаја“.

Заседањем је председавала Алиша Кернс, чији су антисрпски ставови били очигледни у начину на који је постављала питања, а у оквиру којих би често позивала на оштрији однос према Србији и имплицирала умешаност Београда у инцидент у Бањској.

Говорници су сагласни да Велика Британија мора појачати своје присуство у региону, посебно медијско.

За српску русофилију заслужан Запад

Цео догађај у суштини је јадан зато што ни Британци ни други западњаци не могу да схвате једну ствар, а то је да Срби сами по себи шире тај наводни „руски малигни утицај“, а не да на то утиче Русија, сматра Гајић.

Спутњик и РТ служе као психолошка подршка Србима тако што објављују оно што Срби већ мисле, додаје Гајић.

„Суштински они не схватају основну ствар да извор српске русофилије није у политици Кремља, него произилази из српског искуства. А то је да су нас наши 'вољени' бивши савезници – Британци, Американци, Французи и остали бомбардовали два пута – 1995. године у БиХ и 1999. и да су подржавали сваку непријатељску активност против нас. Укључујући и то да су после 2000. године подржавали сваку активност против нас, попут активности албанских терориста на југу централне Србије у Врањској котлини и у Македонији, и да су све време водили политику против нас.“

Појачан притисак Британаца јача отпор Срба

Британци у свом „колонијалном мозгу“ не могу да схвате да су Срби народ са империјалном традицијом, јер смо ми били Византија, барем смо тако мислили у време цара Душана и цара Уроша у 14. веку, додаје Гајић.

Почетна лоша премиса британских парламентараца нужно доводи до лоших закључака и Гајић се нада да ће Британци појачати притисак на Србију јер ће тај њихов притисак још више разбудити народ у Србији да се томе супротстави.

„Притисци су стални и повећавају се, а мени је већи проблем неодолевање притисцима са наше стране него то што нас душмани притискају, тако да ће се то наставити. Просто, они мисле да могу да нам буду непријатељи, а да ми треба да будемо толики мазохисти да себе мрзимо и још да не волимо оне који нам директно помажу. Ја не знам где је ту логика и шта се догодило с тим људима кад су толико поверовали у сопствене лажи да их заправо оне спречавају да доносе рационалне одлуке у своју корист.“

Медијска козметика не мења ништа

Саговорник Спутњика каже да би Британци требало да појачају медијско присуство у Србији јер би у том случају запослени у медијима вероватно имали веће плате, а неко би зарадио рентирајући им просторије.

„Немам ништа против тога зато што је то потпуно бесмислено. Имају већ толико медија који причају њихову причу и шта се променило? Ништа. Зато што није поента у медијима и до тога да би требало да бесомучно слушамо неку врсту пропаганде па ће онда нешто да се промени, већ је поента у политици коју воде према нама. Дакле, Британци не признају постојање државе Србије. Ко не признаје Косово и Метохију као део Србије тај не признаје Србију у њеним границама у којим је она у Уједињеним нацијама. Тако да се том козметиком, медијском или било ком другом, апсолутно ништа неће променити“, закључио је Гајић.

Погледајте и: