„Никакав ултиматум није поколебао мој народ“: Дан сећања на страдале у НАТО агресији /видео/

Централна манифестација обележавања 25 година почетка агресије НАТО-а одржана је у Прокупљу, на Тргу топличких јунака. Патријарх Порфирије, који је служио помен, истакао је да је невина крв падала и да зато памтимо прошлост, али да живимо садашњост и одлучно идемо у будућност. Остали смо слободарски народ, поручио је председник РС Милорад Додик.

Патријарх је поручио да је невина крв тада падала широм наше земље и да зато памтимо прошлост, али да живимо садашњост која нам је дата и одлучно идемо у будућност.

"Сабрали смо се да молитвом Богу који је љубав и који пребива у љубави, посведочимо своју неотступну опредељеност да будемо на страни љубави, а не мржње, на страни мира, а не рата, правде, а не тираније, истине, а не лажи, невиних, а не злочинаца. Истина за вољу и једна и друга димензија људског испољавања пре равно 25 година претворила је ову груду земље у светску позорницу на којој се по ко зна који пут у историји потврдила древна истина како је човек велик само кад је човек и како је бездушан кад се определи за античовештво", истакао је патријарх Порфирије на државно-комеморативном скупу у присуству председника Србије Александра Вучића.

Прокупље - Дан сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године

© Tanjug / VLADIMIR ЉPORИIЖ

Нагласио је да је срећан човек, јер никакав ултиматум није поколебао наш народ да одустане од љубави Бога и ближњег.

"Иако је цена таквог опредељења врло скупа, она је истовремено и залог опстанка и трајања, не само на географским мапама, него и у вечности, у царству којем нас је усмерио Свети Сава, а којим се приближио и честити кнез Лазар. Зар и Мала Милица Ракић и Топличанин Боба Недељковић и осталих 11 војника пострадалих у касарни у Куршумлији и сви који су страдали у НАТО бомбардовању нису стајали на истој Авељевој страни, на страни невине жртве, а њихови ликвидатори на Кајиновској братоубилачкој страни - мржње човека", рекао је Порфирије.

Истакао је да је невина крв тада падала широм земље коју нам је Бог дао, која је постала залог наше наде и семе спаса.

"Зато тужни две и по деценије и докле год нас буде, због свих који су тада насилно отети од нас, али вером у Христа Васкрслог из мртвих и јединог Господа љубави, исповедамо да нас ништа неће моћи одвојити од љубави његове, од љубави њихове, земље коју смо столећима сопственом крвљу плаћали, нашег опредељења да никад не дамо данак мржњи према другом човеку, макар то били и они који су сами себе сврстали у ред непријатеља", рекао је патријарх.

Навео је да определити се за Христа значи стати уз сваког невиног страдалника, ма ком народу припадао и ма којој вери и који год језик користио.

Порфирије истиче да зато и поред чињенице да смо изгубили најмилије и поред тога што је туга скрхала наша срца, главни осећај који нас обузима не буде неутешна жалост него најдубље сазнање и уверење да смо имали, да имамо и да ћемо имати најдостојније међу нама, који ни за шта нису хтели и неће да замене своју голготску жртву за егзекуторске привилегије.

Додик: Поносан сам на Србију која се дигла и изградила

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је поносан на Србију и српски народ јер су се после НАТО бомбардовања издигли и да се Србија изградила и да Србија жртвама тог бомбардовања поручује да смо наставили да живимо.

"Србија се изградила у последњих 12 година под руководством председника Александра Вучића, у тој мери да је данас стабилна и сигурна земља за све њене људе, без обзира на нацију и народ. Да је данас Србија уважена у региону, да је данас Србија уважена и на глобалном нивоу. Мала у односу на друге, али довољно снажна са својим карактером да иде даље. И да не носи мржњу у себи, али да никада не заборави и да никада, бар што се мене тиче, не опрости", поручио је Додик.

Обраћање председника Републике Српске Милорада Додика на комеморативном скупу у Прокупљу

© Tanjug / VLADIMIR ЉPORИIЖ

Говорећи на церемонији, Додик је рекао да су многи од нас изгубили неког, зато што је неки туђин хтео да овде управља и да моделира наше животе.

"И опет кад сада погледам, шта су учинили са свим тим. Да ли је нестала Србија? Није. Да ли је уништена Србија? Да, порушили су је, али смо изградили. Да ли су нестали Срби? Не, нису нестали Срби. Шта сте хтели овим да урадите? Да промените наш карактер? Да кажете како сте баш хтели да промените режим који вама нешто није одговарао и бацали сте бомбе по први пут у историји, а рушили сте стотине режима без интервенција војних, наравно покушавајући да управљате другим земљама", рекао је Додик.

Истакао је да су се утркивали они који су у Другом светском рату били на другој страни, да нас бомбардују попут Немачке и неких других земаља.

"Да бацају бомбе, али очигледно им то није било довољно неколико деценија пре. Убијали су нам децу. Зато сам поносан на оно што је Србија успела, а с њом и Република Српска. Остали смо достојанствени, слободарски народ. Наша слобода је најважнија ствар нашег живота и нашег идентитета. Заједно са нашом вером, заједно са нашом крсном славом, нашим писмом, језиком. Свим оним што чини наш народ посебним. Ми не желимо никоме другоме и другачијем никакво зло. Желимо да живимо у миру. Желимо да тај мир траје за сваког подједнако", поручио је Додик.

Анђелка Тошовић: Време пролази, али ране на души не зарастају

Анђелка Тошовић, сестра најмлађе жртве бомбардовања, једанаестомесечне девојчице Бојане Тошовић, рекла је да време пролази, али да ране на души не зарастају.

Анђелка је рођена током бомбардовања, а у агресији НАТО-а је изгубила и сестру и оца.

"Прошло је 25 година од када су мог оца и моју сестру однеле птице и они су напустили овај свет. Ја их нисам упознала. Била сам у мајчиној утроби те тужне вечери 11. априла 1999. године. Била је Велика субота. Моја породица се спремала за наш велики празник, Васкрс. Требало је да то буде њихов први заједнички празник. Али нико није ни слутио да ће бити последњи и да ће сваког следећег бити кнедла у грлу моје мајке и сузе на њеном лицу. Тако је и сада, после 25 година. Време пролази, али ране на души не зарастају", рекла је Анђелка.

Није, каже, ни на кога љута и никога не мрзи, и не жели никоме зло, чак ни онима који су зло нанели њој и њенојх земљи.

"Нисам ја ни на кога љута због тога што ми фали део душе у животу. И не, никога не мрзим и не желим никоме зло, чак ни онима који су га нанели мени и мојој породици, нашој земљи. Верујем да се добротом рађа љубав и да је Бог једини и најмеродавнији судија и да ће залечити сузе и бол свих мајки, очева, браћа и сестара, свих рањених душа у овој земљи, а много нас је", поручила је Анђелка.