Дванаест „уздржаних“: Ко хоће да се агресија на Србију - настави

Иницијатива Русије да се у Савету безбедности Уједињених нација расправи о оправданости НАТО агресије на СР Југославију 1999. није успела. Русија, Кина и Алжир су гласале „ЗА“, а 12 земаља је било уздржано, па се расправа није ни одвила. Дипломата Зоран Миливојевић сматра да Запад још није одустао од свог стратешког циља који је имао пре 25 година.

Стални изасланик Руске Федерације у УН Василиј Небензја затражио је отворену расправу у Савету безбедности УН о последицама НАТО агресије на Југославију по међународну мир и безбедност у свету. Седница, међутим, није одржана.

Гласању је претходила дуга расправа између амбасадора Русије и Француске, Василија Небензје и Николаса де Ривијеа који су изнели супротне ставове о потреби да се о бомбардовању НАТО 1999. године расправља пред овим телом.

Руски амбасадор је рекао како је јасно да се известан број чланица противи оваквој расправи, будући да је „агресија НАТО покренута под лажним тврдњама“, због чега ово питање „није везано за историју већ и за ствари које се на Косову дешавају и сада“.

Стални представник Русије у УН Василиј Небензја

© AP Photo / Bebeto Matthews

Запад је већ изнео свој став

Дипломата и бивши амбасадор Зоран Миливојевић истиче да Западу оваква седница никако није одговарала и да је лобирао да до ње не дође. Једини преседан био је тај што се расправа није директно одбила, већ су се користиле процедурални и други елементи да спрече њено одржавање, будући да, каже он, ових 12 уздржаних, заправо значи 12 гласова против.

Миливојевић сматра да је став Запада о НАТО агресији на СР Југославију јасно истакнут на саму годишњицу бомбардовања, заједничким саопштењем амбасадора Француске, Италије, Немачке, Норвешке, Сједињених Америчких Држава и Уједињеног Краљевства.

У саопштењу се налазе исти они лажни разлози и неуверљива оправдања који су изношени пре 25 година, од „спречавања хуманитарне катастрофе“, до „прекида злостављања цивилног становништва на Косову“.

Они су бранили став везано за 1999. Одбацили су критике да се ради о агресији и остали на ставу од пре 25 година. То је продужетак агресије, само на други начин, зато што стратешки циљ није остварен и у саопштењу јасно кажу да не одустају од стратешког циља, који подразумева да се Косово отме од Србије, а да се косовска државност призна. Они у саопштењу третирају Косово и Србију као два равноправна субјекта и уз то инсистирају на Охридском споразуму који подразумева де факто признање, рекао је Миливојевић за Спутњик.

Истина се није чула

Министар спољних послова Ивица Дачић захвалио је Русији, Кини и Алжиру на томе што су подржали иницијативу да се поведе разговор о НАТО агресији, истакавши да је Србија разочарана што је спречено да се чује истина о бомбардовању 1999. године.

Дачић је, коментаришући то што је НАТО бомбардовање изведено због наводних хуманитарних разлога, упитао о којим хуманитарним разлозима је реч, с обзиром на то да је извршено „готово потпуно етничко чишћење Срба са Косова и Метохије“.

Да ли је сада потребна хуманитарна интервенција против Приштине када се врше злочини над српским народом, када је 14 одсто Срба протерано у последњих неколико месеци, кад Приштина не жели да формира Заједницу српских општина, али зато се награђује чланством у разним међународним организацијама, рекао је шеф српске дипломатије.

Погледајте и: