Следи најжешћи обрачун: Потез против Српске који Босну гура у канџе протектората

Након што је такозвани високи представник Кристијан Шмит објавио да намеће измене Изборног закона БиХ, ситуација у тој држави се усложњава. То што је учино, назнака је да се спрема најжешћи политички обрачун између канцеларије високог представника и руководства Републике Српске.

Овако политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара коментарише одлуку такозваног високог представника међународне заједнице у БиХ Кристијана Шмита да наметне измене Изборног закона БиХ. Шмитова одлука је, према његовим речима, директно усмерена на Републику Српску и њено политико руководство.

„Долази се до заиста непријатне ситуације, када ће Република Српска бити изложена најжешћим могућим оптужбама, критикама, претњама, да је она та која опструише пут БиХ у ЕУ зато што неће да призна наметнуте законе неименованог високог представника“, сматра Козомара.

Није само споран закон, спорно је и то што га је наметнуо странац

Оно што је спорно за Републику Српску је то што Централна изборна комисија именује председнике бирачких одбора, а ова комисија је пред прошле изборе формирана прегласавањем у Парламентарној скупштини БиХ. Тада су чланови најужих руководстава опозиционих партија у Републици Српској постали чланови ЦИК, што је, објашњава Козомара - противзаконито.

Закон је јасан – чланови ЦИК-а не могу бити чланови политичких партија, а поготово не чланови најужег руководства.

„То је оно што највише смета Републици Српској, уз чињеницу да особа коју Република Српска не признаје за високог представника, намеће било какве законе и било какве измене закона. Дакле, сама чињеница ко је донео закон спорна је за Републику Српску“, наводи Козомара.

Затворена тек одшкринута врата ЕУ

Захваљујући томе што је странац наметнуо закон, уместо да он буде усвојен у парламенту, постало је спорно и то хоће ли БиХ моћи да настави да се креће ка ЕУ ако има протектора. Питање је када ће рампа за преговоре о учлањењу БиХ поново бити подигнута после Шмитовог поступка. Козомарино је мишљење да су врата, која су ка ЕУ одшкринута пре неколико дана, затворена на дужи рок.

Да Шмит опструише европски пут БиХ сматра и саветник председника Републике Српске Огњен Тадић.

„Део јавности нам није веровао када смо аргументовано говорили да му је задатак да БиХ задржи под протекторским статусом, па и по цену отворених сукоба. Све опструкције које су од њега долазиле до дана добијања преговора показале су да смо били у праву“, истиче Тадић.

Сада ситуација изгледа као да Шмит по сваку цену мора да изазове сукобе у БиХ.

„Уверен сам да ће Република Српска спречити сукобе на најбољи могући начин и заштити себе од Шмита. Ако буде памети код Хрвата и Бошњака у ФБиХ, онда заједно можемо постићи тај успех“, сматра Тадић.

Амерички амбасадор сеје зло по БиХ

Иако прозападни медији наводе да се ради тек о „техничким изменама“ закона, Шмитов поступак наишао је на широко неодобравање у БиХ. Са његовом одлуком не слажу се ни Срби, ни Хрвати, а ни званичници бриселске администрације.

Ипак, такозвани високи представник упорно наставља да ради по своме, не обазирући се ни на шта и ни на кога. Тако нешто не би могао да чини да нема нечију подршку; а подршка му стиже, према Козомариним речима, од америчког амбасадора Мајкла Марфија. Марфи је управо, пре неколико дана најавио шта ће се догодити и Шмит је то спровео у дело, каже он.

„Приликом представљања Изборног закона, Шмит је сам јавно рекао да је Додик у праву и да су његове измене и допуне требало да донесу домаћи лидери. Међутим, амерички амбасадор, који је највеће зло за БиХ, који се меша у све и по сваку цену жели да изазове сукобе у БиХ, наредио је Шмиту да прочита оно је написано у америчкој амбасади“, категоричан је Козомара.

Шмит је свестан тога да више од половине БиХ, осим представника Бошњака у Председништву, Дениса Бећировића, не прихвата измене изборног закона. Међутим, жели да покаже да је високи представник са овлашћењима која су имали и његови претходници именовани на то место у складу са Дејтонским споразумом, одлуком Савета безбедности УН. Ипак, сви знамо да Шмит такво именовање нема, закључује Козомара.

Подсећамо, такозвани високи представник у БиХ Кристијан Шмит наметнуо је измене Изборног закона БиХ, а његова одлука дочекана је у Републици Српској са осудама. Док председник Народне скупштине Републике Српске, др Ненад Стевандић каже да је наметање закона у начелу неприхватљиво за Републику Српску, председник Владе Српске, Радован Вишковић упозорава да се ради о крају европског пута за БиХ.

Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да ће Шмитово наметање закона за последицу имати усложњавање политичке ситуације у БиХ, што му је и била замисао. Кад год представници народа у БиХ направе корак напред, Шмит их врати три корака уназад, констатовала је Цвијановићева.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да Република Српска не може да прихвати да живи у условима наметнутих прописа, оценивши да Кристијан Шмит нема ништа са изборним процесом у БиХ. Додик је још раније најавио да ће Република Српска усвојити свој Изборни закон, уколико Шмит учини оно што је учинио, а радна верзија предлога Изборног закона Републике Српске већ се појавила у медијима.

Са Шмитовом одлуком не слаже се ни председник Хрватског народног сабора Драган Човић, који је Канцеларију високог представника, такозвани ОХР, позвао да преиспита одлуку.

Ни Европска унија нема лепих речи за Шмитов поступак – портпарол Европске комисије Петер Стано изјавио је да је међународна супервизија неспојива са европском будућношћу БиХ. Он је подсетио да би извршна овлашћења високог представника требало да се користе само као последња мера против непоправљивих незаконитих аката.

Погледајте и: