Велика светска битка, прети блокада Савета безбедности – због Србије

Русија сигурно неће одустати од захтева да се на дневном реду Савета безбедности УН нађе тема НАТО агресије на СРЈ 1999. године, можда и по цену блокаде рада тог тела, мишљена су саговорници Спутњика.

Други покушај Русије да на дневни ред Савет безбедности Уједињених нација стави на расправу НАТО агресију СРЈ 1999. године није није имао довољну већину гласова. Наиме, овога пута за је гласало шест земаља, док је девет њих било уздржано.

Очекиван исход

Дипломата и бивши амбасадор Бранко Бранковић сматра да је ово био очекиван исход, али истиче да сигурно није остао незапажен говор руског представника који је рекао да је СБ УН зрео за реформе.

„Јасно је да Западу никако не иде у прилог да се расправља о НАТО бомбардовању СРЈ које се десило пре 25 година јер нису имали одобрење СБ УН за тај потез, па самим тим су у старту криви, да не помињем друге последице које су произашле из тога,“ каже Бранковић.

Он такође констатује да земље које су бомбардовале Југославију имају већину у Савету безбедности, а да томе треба додати и утицај који имају на остале мање државе.

„Запад не жели да се враћа уназад а свака осуда овог њиховог чина пратила сваку њихову будућу одлуку или предлог. Другим речима, били би пољуљани,“ истиче Бранковић и додаје да Запад који је водио политику једноумља покушава то и данас.

Русија може да „блокира“ СБ УН

Дипломата и бивши амбасадор при Уједињеним нацијама Владислав Јовановић сматра да би Русија, која је већ други пут тражила да Савет безбедности расправља о агресији НАТО на СРЈ, могла да као део „освете“ што тај предлог није прошао не усвоји план рада за наредно председавање Малте, које почиње 1. априла, а тиме би се на неки начин заправо блокирао рад Савета безбедности.

„Другим речима, никакве одлуке које су у домену очувања мира и безбедности неће моћи да буду усвојене нити донете јер би СБ био у блокади. Односно, неће имати ко да њиме председава,“ каже наш саговорник.

Он објашњава да је правило да чланице СБ при крају сваког месеца усвоје план наредне државе која председава који им она представи где се углавном нађу важна питања о којима треба да се разговара.

„Не знам да ли је ово први пут да СБ остане без председавајуће државе али имајући у виду дешавања у Гази где ври и конфликта који је наступио између Америке и Израела нисам сигуран да Западу одговара да буде без услуга Савета безбедности. Наравно, ако томе додамо и дешавања у Украјини и дугим деловима света онда би ова одлука Русије Запад довела у проблем,“ констатује Јовановић.

Запад у озбиљној дилеми

Он напомиње да би неки проблеми могли да се пренесу и на Генералну Скупштину УН, али сматра да је и то дискутабилно јер и за такве варијанте тамо постоји одређена процедура.

„Генерална скупштина на себе преузима у принципу да решава ствари које су већ усвојене у Савету безбедности. С обзиром да би СБ био у блокади и не би било никаквих одлука онда самим тим ГС не би имала и не би могла ни о чему да дискутује и да усваја,“ наводи Јовановић.

Он оцењује да зато поступак Русије Запад доводи у озбиљну дилему, јер како год да поступи биће на тапету.

„Уколико пак западне земље дозволе расправу о бомбардовању СРЈ 1999. године на површину ће испливати све, од тога да су се на то одлучили без одобрења СБ УН па до самог чина проглашења независности Косова 2004. године у шта су такође те земље биле уплетене. С друге стране, ако не дозволе расправу имаће месец дана онеспособљен рад у СБ УН што им сигурне не одговара ни због Украјине,“ закључује Јовановић.

У другом покушају Русије да издејствује да се у Савету безбедности расправља о НАТО агресији на СРЈ њен захтев су подржале Кина, Алжир, Гвајана, Сијера Леоне и Мозамбик, али су САД, Велика Британија, Француска, Еквадор, Јапан, Малта, Јужна Кореја, Словенија и Швајцарска биле уздржане.

Приликом претходног процедуралног гласања, у понедељак, три земље су биле за дискусију о НАТО бомбардовању, док је 12 било уздржано. Оба пута процедурално гласање о дневном реду тражила је Француска. Представник Француске у СБ УН рекао је да не жели да понавља све што је рекао и понедељак, и да се став није променио.

Уочи седнице, шеф српске дипломатије Ивица Дачић рекао је да је био спреман да крене за Њујорк али да седница вероватно неће бити одржана јер је Француска опет најавила да ће тражити два процедурална гласања. Дачић је подсетио и да је Русија запретила да ће на свакој седници да прича о агресији и да ће сваку седницу да користи за процедурално гласање

„Русија није одобрила план активности Савета безбедности за април тако да ми сада већ улазимо у односи између великих сила што нама није био циљ“, навео је српски министар спољних послова.