Како је Пенелопа постала Одисеј | Орбита културе /видео/

У данашњој "Орбити културе" истражујемо да ли то што су се на наш конкурс за причу пријавили Руси и Белоруси сведочи о моћи српског језика.

Шта нам говори податак да су се на конкурсу за кратку причу ( до 500 карактера, уз захтев да аутори употребе три фразе – 'Није шија него врат', 'Грлом у јагоде' и 'С мене па на уштап') међу 150 аутора Друштву за српски језик и књижевност пријавили и студенти са Државног универзитета Ломаносов из Москве и студенти са Филолошког факултета у Минску“ - за Спутњик објашњава заменик председника Друштва проф. др Славко Петаковић.

О каквом свету говори књига која је за наслов позајмила име руске приче и планетарно популарног цртаног филма, могу ли се у друштву где је најаутентичнији човек онај без својстава остварити снови, зашто је хумор, поред истрајности једно од најбољих оружја у борби за то остварење – објашњава Весна Капор, ауторка романа „Маша и медведи“, управо овенчаног Годишњом наградом Удружења књижевника Републике Српске.

Да ли данас, деценијама после голооточке страхоте знамо довољно о судбинама жена заточеница, све о врсти страдања, о ономе чему су биле изложене и што су као крст носиле до краја живота – питање је на које одговоре нуди дугометражни документарни филм „Шагаргур“ о којем разговарамо са његовом ауторком Наташом Нелевић.

О судбини жене у 18. веку која је остала невидљива и несазната за историју, а која прелазећи три континента - од Пераста и Боке, Венеције и Туниса, до Америке и Канаде – приповеда о женском осећању и разумевању света у којем, и поред страхоте ропства и других пошасти, ипак постоји простор за радост и испуњење – о лутањима за која сама јунакиња каже да је требало да буде Пенелопа била је Одисеј – о свему томе што се нашло у новом награђеном роману „Песма о три света“ разговарамо са писцем и управником Народне библиотеке Србије Владимиром Пишталом.

А због чега се и после 20 година за мјузикл „Цигани лете у небо“ тражи карта више, какав је магични спој проистекао из приче Максима Горког и музике коју је планетарно популарном учинио истоимени руски филм – сазнајемо од редитеља представе Владимира Лазића.

О емисији „Орбита културе“

„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.

Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б.