Шта откривају детаљи спремног текста: Прецизан и темпиран план за сатанизацију Срба

Текст предлога резолуције о Сребреници говори да Запад жели да стисне обруч око српског народа и Србије. Таквим јачим стиском са више страна и повишеном политичком температуром жели се принудити Република Српска да одустане од сопственог идентитета, а Србију да прихвати независност Косова и утопи се у НАТО.

За овај посао остало је мало времена и очигледно је да западни политичари процењују да даље одлагање води ка, за њих, сложенијој и неизвеснијој ситуацији због нагле промене односа снага у свету, објашњава некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.

Зато су одлучили да се, између осталог и релативизацијом појма геноцида обрачунају са српским народом, наводи он.

Подсећамо, у предложеном тексту резолуције о Сребреници од држава чланица УН-а тражи се да да се 11. јул одреди за тзв. Међународни дан промишљања и сећања на геноцид у Сребреници, као и да се тај датум обележава у свим државама сваке године.

Поред тога, тражи се да државе, кроз образовне системе развијају програме о Сребреници, као и да осуде свако „величање лица која су осуђена за ратне злочине против човечности и геноцид у Сребреници“.

Јасно и прецизно осмишљен план против Срба

Према речима Рајка Петровића, научног сарадника Института за европске студије, време које је одабрано да се у Генералну скупштину УН упути предлог резолуције о Сребреници јасно је и прецизно осмишљен.

Бошњацима се жури да се резолуција усвоји пре председничких избора у САД, као и контексту догађаја у Украјини, а посебно догађаја у Гази јер је целокупна светска јавност посебно осетљива на страдање муслимана.

Индикативно је што нацрт резолуције говори да су једине жртве дешавања у Сребреници само Бошњаци. Друга ствар је захтев да се догађаји из јула 1995. у свакој земљи света обележавају и, како се у предлогу каже, преиспитују.

„Очигледно је циљ да се створи негативна слика о српском народу и Србији као држави у целом свету како би се дискредитовала, да би се, вероватно, на тај начин, оправдали неки будући планирани потези званичног Сарајева, који свакако иду у два правца – први је потпуно рушење и институционално уништавање Републике Српске, а са друге стране нова оптужба за наводни геноцид која се спрема против Србије“, објашњава Петровић.

То што резолуција позива државе да Сребреницу уведу у своје школске програме, значи да би на то у једном тренутку биле принуђене и Србија и Хрватска, две државе које су гаранти Дејтонског споразума, додаје Петровић.

„Бошњачка политика жели да на тај начин утиче на стварање нове генерације Срба који би се осећали кривим, носили некакав жиг због наводних злочина почињених у прошлости“, сматра Петровић.

Иако резолуције које усваја Генерална скупштина нису правно обавезујуће, оне су у прошлости биле примери добре праксе и државе су их примењивале. Тако би и ова резолуција имала снажну политичку димензију јер УН, без обзира на глобалне проблеме, представљају какав-такав оквир за поштовање међународног права и људских права, додаје наш саговорник.

Може ли се спречити усвајање резолуције

Предлагаче резолуције чека тежак посао како би убедиле чланице УН да је подрже. Предлог резолуције о Сребреници вођен је резолуцијом о Украјини коју је Генерална скупштина усвојила пре две године – за њу су чланице гласале, како каже, из необавештености.

У међувремену, раскринкан је генерални став Запада, да је Украјина први случај рата на европском тлу после Другог светског рата, тако да су сада шансе да предлагачи доживе пораз извеснији.

Друго, Генерална скупштина је сличне резолуције усвајала у случајевима када су угрожени мир и безбедност, а Савет безбедности је био блокиран.

„Овог пута то није случај, него се хоће да се нешто што је блокирано у Савету безбедности директно пренесе у Генералну скупштину, иако се то не тиче угрожености мира и безбедности у свету у овом тренутку. Тако да предлог резолуције може бити оспораван и са те стране, од стране заинтересованих земаља, укључујући и оне које се могу наћи у истој ситуацији, ако се западне силе охрабре евентуалним успехом ове иницијативе и покушају да увежбавају коришћење Генералне скупштине у циљу замене Савета безбедности“, каже Јовановић.

Чак и ако нико не би оспорио резолуцију на овај начин, неизвесно је да ли ће предлагач добити чак и просту већину, додаје Јовановић, јер у неколико наврата се могло чути да Украјина није први сукоб на тлу Европе после Другог светског рата и многе земље ће бити много опрезније да не би биле манипулисане.

Погледајте и: