Бесплатно а перспективно: Како се пријавити за студије у Русији /видео/

Сваке године расте број српских ђака који одлазе у Русију на студирање, а могућност бесплатног, односно буџетског студирања, привлачна је многима. Наши студенти се враћају задовољни, богатији за искуство, пријатељства, али и знање за које кажу да не би могли нигде другде да добију. Аплицирање је просто, језик се брзо научи, само треба воље.

Уна Момчиловић из Новог Сада приводи крају основне студије међународних односа у Нижњем Новгороду, а Никола из Бањалуке је уписао мастер како би допунио своје знање из области нафте и гаса. Уна је завршила гимназију, а за прилику да студира у Русији је чула када су у њену школу дошли представници Универзитета Лобачевски, где и она сада похађа наставу.

Никола Стојановић је ишао у средњу грађевинску школу, а за програм стипендирања српских ђака је чуо када су му на час дошли представници из руске амбасаде и објаснили које су све могућности које Руска Федерација пружа студентима из иностранства.

Универзитет у Тјумену му није био први избор, али за Москвом или Санкт Петербургом, каже, не жали. Када му се и указала могућност пребацивања, одбио је. Град у Сибиру, индустријски и привредни центар, прирастао му је за срце, а финансијски је погоднији за студентски џеп. Диплома се, каже, вреднује исто колико и она из већих градова, а знање се подједнако стиче уколико се студент посвети учењу.

„Аплицирао сам, нисам имао шта да изгубим. Само је било потребно да преведем потребна документа на руски језик, уз неке здравствене провере. Апликација је била најпростија могућа, само нешто основно. По закону, у Русији можеш да аплицираш на студије као страни држављанин, с тим што си обавезан да прво похађаш припремни факултет једну годину, ако већ немаш неки најнижи ниво познавања језика. Отишао сам на тај припремни факултет без знања иједне речи на руском. Тамо су ме прихватили, споразумевали смо се рукама, ногама, гестовима, али сам најзад после неког времена научио руски језик“, рекао је Никола у разговору за Спутњик.

Српски центар

Уна објашњава да је у времену када је она отпочела студије у Нижњем Новгороду било свега четворо или петоро студената из Србије, док их је сада близу тридесет. Сваке године се све више њих пријави. Уна нам прича да се врло брзо снашла и ослободила, а да је учење руског протекло без тешкоћа.

Она изучава односе Србије и Русије, а како каже, уз све веће интересовање наших студената, развијаће се и образовних сегмент билатералних односа.

„Што се тиче прихватања, предивно су ме прихватили. У Нижњем Новгороду на Филолошком факултету постоји Српски центар где сам се прво упознала са руским студентима који су заинтересовани за учење српског језика и то ми је био први контакт са Русима, јер је у дому где сам боравила било више странаца, са којима сам се такође дружила на припремном факултету. Руси су ме одмах прихватили“, прича нам Уна.

Уместо војске

Оно што Никола издваја као велики плус је дисциплина. Радна недеља је резервисана за учење, а викенд за опуштање а када изађу викендом, каже Никола, проводе се „за све паре“.

Што се тиче самог студирања, систем је далеко строжи и не може се долазити на вежбе и предавања кад ко хоће, нити се може „вечно“ студирати. Постоје јасно одређена правила када и колико сме да се изостане са предавања и вежби, а посебан акценат се ставља на практични део наставе.

Нижњи Новгород

© Sputnik / Михаил Озерский

/

Уђи у базу фотографија

„На неки начин, за мене је то било као војска. Ми овде немамо редовну војску и за мене као мушкарца то је било одлично. Живот у дому, сам о себи бринеш, куваш себи. Имаш свој распоред, зна се тачно шта радиш сутра, шта прекосутра и то је код мене је створило радне навике. Кажу да што си старији све ћеш мање желети да учиш, а код мене је обрнуто, ја тек сад хоћу да учим, кад су ми показали шта је знање и шта је књига“, прича Никола.

Стручњак за ћевапе и сарме

Док је студирао у Тјумењу тамо се, каже наш саговорник, налазило око три хиљаде страних студената. Од Јужне Америке, преко Африке, па до Азије, данас не постоји кутак света где нема неког пријатеља или познаника. Никола је своју земљу и народ представљао не само знањем и вредним радом, већ је учествовао и у разним конференцијама и скуповима, од којих су неки били посвећени и кулинарству. Јер Стојановић није само стручњак за нафту и гас, већ и за ћевапе и сарму. То је доказао тиме што је за своја кулинарска умећа освајао награде, па и шпорет на којем су он и његови другари из студентског дома касније кували.

„Што се тиче Русије и руског народа, поред тога што генерално као државе гајимо те братске односе, начин на који сам тамо био прихваћен био је и малтене бољи него да сам био код куће“, истакао је Никола.

Мирођија у свакој чорби

Има и специфичности за које им је требало времена да се навикну – Уна у шали каже да јој је теже од учења страног језика током студирања у Русији било навикавање на мирођију - Руси је стављају у свако јело и сваку чорбу. Никола ово потврђује и додаје да је њему за око и зуб запала хељда. Док се у Србији хељда сматра „фенси“ јелом које кошта, у Русији је врло приступачна и користи се као прилог уз скоро свако јело. Никола је, наравно, ову теорију испробао уз сарме и одушевио се. Данас му, каже, у Србији највише недостаје управо хељда.

Наравно, руска култура је нешто што је оставило велики утисак на обоје.

„Културолошки су веома богати, Русија има богату историју, културу, све је грандиозно, све је огромно, библиотеке су бесплатне... Када је реч о културном садржају, много погодности пружају, не само за студенте, већ генерално, за све грађане и држављане. Што се тога тиче, стварно имају добар систем“, рекао је Никола.

Пословна перспектива

Уна је на четвртој години, а основне студије завршава у јуну. Планира да упише мастер за финансије на Економском факултету, највероватније такође на Лобачевском. Желела би да још док је на мастер студијама крене да ради као преводилац, будући да су на њеном факултету два страна језика обавезна, док је трећи опциони. Има доста пословних прилика што се тиче превођења, а на њој је, каже, да изабере којим ће путем поћи.

„Поручила бих младима у Србији да пробају студирање у Русији и да се сигурно неће покајати. Тамо ће их дочекати људи који су пуни љубазности и топлине какви смо и ми. У почетку језик може бити баријера, али уз труд ће се и то превазићи“.

Никола тренутно одрађује крај уговора са НИС-ом који је важио пет година, односно онолико колико је трајало његово стипендирано студирање, са све једном годином припремног факултета за учење језика. Циљ му је да настави свој каријерни пут и развој, да заврши мастер на Тјумењском универзитету и стекне нова знања која су му потребна за напредовање, иако се већ сада, како истиче с поносом, по стеченом знању и искуству разликује и одскаче од својих вршњака из Србије.

„За будуће студенте могу да препоручим да се у договору са родитељима и породицом одабере неки смислен смер. Што будете конкретнији у свом циљу, лакше ћете доћи до њега, јер ћете знати које кораке треба да предузмете да бисте дошли до њега“, закључио је Никола.

Погледајте и: